The Best of 2015: Bojan Jović

Kao i svake godine, i ove 2015. bilo je više desetina interesantnih džez izdanja. Naravno, niko od nas nije u stanju da se posveti aktivno toj ogromnoj produkciji na valjan nacin, pa iz tog silnog mnoštva novih izdanja bira ono što mu se tog momenta cini najinteresantnijim ili najbliže sopstvenom ukusu. Na ponuđenoj listi su izdanja koja kao prvu odrednicu imaju džez. Da nije tako, pola od ponudene liste bi sigurno zauzela i izdanja koja prolaze kao ‘’nova muzika’’, avangardna muzika, etno ili progresivni i post rok.

1. Maria Schneider Orchestra – The Thompson Fields (artistShare)

Apsolutni trijumf! Ova Amerikanka je najbolji dokaz da i dalje mogu da se prave veliki albumi sa velikim orkestrima. Fantastican spoj tradicionalnog i avangardnog džeza.

2. Rodrigo Amado, Joe McPhee, Kent Kessler, Chris Corsano – This is Our Language (Not Two)

Sa svojim americkim saradnicima, portugalski tenor saksofonista je snimio predivan omaž Ornetteu Colemanu. Iako je material iz 2012, smrt velikana fri džeza je bila povod da ovaj dragulj ugleda svetlost dana. Sveže i nadahnuto.

3. Switchback (Mars Williams / Waclaw Zimpel / Hilliard Greene / Klaus Kugel) – Switchback (Multikulti)

Cetiri zapisa ultimativnog fri-džeza, snimljenih u jednom danu 08.03. 2013. u Drezdenu. Zbog ovakvih ostvarenja, džez puristi ne uspevaju da adekvatno brane svoje rigidne pozicije.

4. Julia Hülsmann Quartet w/ Theo Bleckmann: A Clear Midnight – Kurt Weill and America (ECM)

Od pocetne kompozicije ‘’Mack The Knife’’ upakovane u fantastican aranžman I neodoljiv glas Thea Bleckmanna, pa do samog kraja albuma… slušalac uživa u svemu najboljem od prepoznatljivog ECM stila muziciranja i genijalnosti kompozicija Kurt Weilla. Ambijentalni džez kabare?! Da, I to sa kakvim stilom!

5. Barry Altschul’s 3Dom Factor – Tales Of The Unforeseen (TUM)

Drugi album novog trija proslavljenog bubnjara. Neki ljudi i u osmoj deceniji života stvaraju potpuno zanosnu muziku.

6. Jamie Saft  – Ticonderoga (Clean Feed)

Prijateljsko caskanje (Joe McPhee, Joe Morris i Charles Downs) i divljenje prema muzici kasnog Coltranea se pretvorilo u ubitacan sešn. Ko zna, zna!

7. Kamasi Washington – The Epic (Brainfeeder)

Debi album na 3 diska za tridesetcetvorogodišnjeg saksofonistu iz Los Andelesa. Ujedno I najizvikaniji album godine. Ipak, kada se pažljivo posluša svih 17 kompozicija stice se utisak da polovina od njih ‘’smrdi’’ na odlicno.

8. Cécile McLorin Salvant – For One to Love (Mack Avenue)

Ona je mlada, talentovana i neodoljiva. A tek što peva! Gregory Porter je dobio svoj ženski pandan. Strejtahed-džez album godine.

9. Nat Birchall – Invocations (Jazzman)

Svi oni koji su ‘’navuceni’’ na spiritual džez ne smeju da propuste ovo ostvarenje. Za razliku od svog prijatelja iz Mancestera, Matthewa Halsalla, koji je ove godine omanuo, Birchall nam nudi jedno veliko i zaokruženo ostvarenje.

10. Chris Lightcap’s Bigmouth – Epicenter (Clean Feed)

Poznati sajdmen basista je kao i pre pet godina na albumu Deluxe okupio sjajnu ekipu muzicara i otprašio sedam svojih kompozicija posvecenih Velikoj Jabuci (New York). Osma je Lou Reedova ‘’All Tomorrow’s Parties’’. Najkul album godine.