Al Di Meola na Nišvilu 2016

Američki gitarista, italijanskog porekla, Al Di Meola, koji je pod svojim imenom objavio preko 20 albuma, od kojih mnogi danas imaju kultni status, jedan je od pionira ne samo jazz rocka već i fuzije džeza i tradicionalnih muzičkih formi sa raznih meridijana – a najviše iz Španije i Latinske Amerike. Kompozicija “Mediteranen Sundance” sa Di Meolinog albuma “Elegant Gypsy” iz 1977. godine  na kojoj je kao gost nastupio čarobnjak flamenko gitare Paco De Lucia – smatra se manifestom fuzije džeza i španske tradicionalne muzike.

Rodjen je u Nju Džersiju 1954. godine  gde je, kako sam kaže, odrastao na muzici Elvisa Prislija, sastava Ventures, ali najveći uticaj da se ozbiljno posveti muzici, odnosno, gitari – na njega su ostavili The Beatles. Zato njegov album iz 2013. godine “All Your Life – A Tribute To The Beatles”, snimljen u čuvenom Abbey Road studiju (u kojem su Beatles snimili neke od svojoh najboljih albuma), nikako ne treba smatrati uklapanjem u možda i pomodnu tradiciju da džezeri iznova i iznova, obrađuju pesme liverpulske četvorke i često posvećujući im i cele albume – već kao najiskrenije vraćanje sopstvenim muzičkim počecima i odavanje počasti svojim prvim idolima. “Tim albumom – kaže Di Meola – napravio sam pun krug u svojoj karijeri. U međuvremenu sam svirao mnogo različite muzike: jazz, fusion, eksperimentisao sa tangom, flamenkom, brazilskom, afričkom i bliskoistočnom muzikom…. ali Bitlse nikada nisam prestao da obožavam i frapantno je koliko njihova muzika i danas pokreće”. Kada je reč o džezu, Al ističe da su mu prvi uzori bili Tal Farlow i Kenny Burrell, ali kada je krajem šezdesetih otkrio jednog od pionira jazz rocka – Larry Coryella, počeo je da odlazi na sve njegove nastupe u Nujorku – i počeo da vežba  i po više od osam sati dnevno. Interesantno je da je su se desetak godina kasnije upravo Al Di Meola i  Larry Coryell smenjivali na istoj poziciji u čuvenom Guitar Triu u kojem su bili i John Mclauglin i Paco De Lucia. Godine 1971. Di Meola je upisao Berklee i počeo da svira u fusion kvartetu, koji je predvodio klavijaturista Barry Miles. Snimak jednog nastupa stigao je do Čika Korie, koji 1974.  poziva tada devetnaestogodišnjeg Di Meolu da se pridruži fusion super grupi Return To Forever (u čijoj su postavi tada bili i Stanley Clarke i Lenny White), što je praktično i lansiralo mladog gitaristu u žižu pažnje džez javnosti. Sa Return to Forever Di Meola je snimio tri albuma (od kojih je “No Mystery” iz 1975. godine dobio Grammy nagradu), da bi po prestanku rada grupe, sigurnim koracima otpočeo solo karijeru.

Početak osamdesetih na svetskoj sceni obeležio je i veliki uspeh super grupe  “Guitar trio” u kojoj su uz Di Meolu bili  Paco De Lucia i John Mclaughlin. Koncerti ovog all stars trija bili su mesecima unapred rasprodati širom sveta, a prvi album “Friday Night in San Francisco” snimljen na koncertu, postao je pravi orijentir za mnoge buduće projekte i prodat u tiražu od preko dva miliona primeraka. Godine 1981. Di Meola je nakon četiri uzastopne titule koje su mu dodelili čitaoci “Guitar Player” magazina – primljen i u “Kuću slavnih”. Svojevrsno priznanje bilo je i kada je 1985. godine, gitarista Stanley Jordan koji je uneo revoluciju u načinu sviranja gitare pozvao upravo Di Meolu da producira debi album “Magic Touch”.

Al Di Meola je podjednako uspešan i sa električnom i sa akustičnom gitarom, a na spisku imenasa kojima je  snimao i nastupao su osim do sada pomenutih i: Jaco Pastorius, Carlos Santana, Steve Winwood, Wayne Shorter, Tony Williams, Herbie Hancock, Jean-Luc Ponty, Jan Hammer, Anthony Jackson, Gonzalo Rubalcaba, Milton Nasciemento, Egberto Gismonti, Stevie Wonder, Les Paul, Jimmy Page, Steve Vai, Frank Zappa, ali i Luciano Pavarotti, Paul Simon, Phil Collins, klasični gitarista Manuel Barrueco, Yutaka Kobayashi, Pino Daniele …

Na poslednjem albumu “Elysium” (mesto savršene sreće)” Di Meola se kroz kompeltno autorski program  ponovo okreće akustičnoj gitari, dok je svetska turneja u sklopu koje će nastupiti i na Nišvilu  (u triju su i Peo Alfonsi – gitara i Peter Kaszas – bubnjevi i udaraljke) nazvana “Elysium and More” a koncertni program osim novih kompozicija sadrži i kompozicije sa prethodnih albuma posvećenih Bitlsima i tango velikanu Astoru Piacoli, čija je muzika poslednjih dvadeset godina možda i najviše uticala na Di Meolu, ali i posvetu nedavno preminulom magu gitare i Di Meolinom velikom prijatelju Paku De Lusiji.