“Hawkins je dominirao u svakom društvu i uvek vodio igru; Young je jedino želeo da ispriča svoju priču. Binov moćan i raskošan ton se obrušavao na slušaoce kao ekspresni voz; Prez je oprezno tražio pravo osećanje i duvao lake i vazdušaste zvuke. Kraj su i jedan i drugi dočekali kao ruine: Lesteru je ostala samo ljubav, Colemanu gnev i gorčina. Obojica su još uvek među deset najboljih od svih koji su ikad svirali tenor saksofon”
Predavanje u maloj sali Doma kulture Studentski grad počinje u 20h. Govori Mićun Ristić.
.