Ambrose Akinmusire – When The Heart Emerges Glistening (Blue Note)

Sredinom osamdesetih, u duhu bunta protiv fjužna, frija i ostalih pravaca koji su se odmetnuli od džez tradicije, pojavila se grupa mladih muzičara označenih kao „Young Lions of Jazz“, koji su pokušali da auditorijumu skrenu pažnju na (po njihovom mišljenju) istinske vrednosti žanra. Mada je takvo striktno insistiranje na tradiciji naišlo i na otvorene kritike, a po Milesu bilo ništa drugo do „podgrevanje ćuretine“, mladi lavovi Wynton i Branford Marsalis, Nicholas Payton i ostali, izrasli su u vrsne originalne muzičare da bi kasnije i sami eksperimentisali na raznim teritorijama i izvan bi-bapa.

Dah svežine koji je tada bio neophodan, i u poslednjih nekoliko godina je preka potreba. Neka nova lica bi mogla iščupati džez mejnstrim iz kolotečine, ovekovečene u godišnjim izborima najuticajnijih džez glasila – gde još uvek dominiraju figure koje su u najboljoj formi bile pre 35 godina.

U nekoliko navrata sam pijanistu Jasona Morana poželeo da proklamujem kao novog Monka (ili barem Monka našeg vremena) no izgleda da će pre takvog suda morati da proteče još dosta vode rekom Hudson. No delo legendarnog pijaniste je zaslužno za poslednji od odličnih projekata u koji je Moran umešan – ovogodišnji album 28-ogodišnjeg kalifornijskog trubača Ambrosea Akinmusirea (čije se prezime inače čita „po Vuku“). Nakon što ga je čuo prilikom interpretacije Monkovog legendarnog Town Hall koncerta iz 1959, Moran je uspeo da skrene pažnju i čelnicima Blue Notea, koji su nedugo potom mladog trubača obavezali ugovorom. Rezultat je upravo debitantski album za ovu kuću, When The Heart Emerges Glistening.

Moran je producirao ploču i delom učestvovao svirački, a okupljeni su još neki briljantni muzičari približnog starosnog doba koji često sarađuju – tenor saksofonista Walter Smith III, pijanista Gerald Clayton, basista Harish Raghavan i bubnjar Justin Brown. Snimljen je mejnstrim džez u starom smislu te reči, kako ga zamišljamo sa legendarnih Blue Note ploča, ali i sa ozbiljnom dozom modernizma – kako u samoj svirci, tako i u produkcijskim zahvatima.

Iako je zamišljen kao kolektivan uradak celog benda, ipak je Akinmusire taj koji isplivava u prvi plan već od uvodne Confessions to My Unborn Daughter. Međutim, za nagle obrte od mraka ka svetlu i od kontemplativnog ka pompeznom, zasluga pada na pleća celog ansambla. Akinmusireov izraz, koji je već prilično jedinstven, fluidno varira između nežnog liricizma i apstraktnih tonalnih eksploatacija i jasno crpi inspiraciju kako od evropskih velikana, tako i od američkih idola. I u svakom momentu poštuje savet svog mentora Stevea Colemana: „Za sve što ti se ne sviđa, pazi da ne ubacuješ u svoju svirku“.

U komadu My Name Is Oscar, recitovanjem stihova preko neobuzdanog bubnjanja Justina Browna Ambrose podseća na mladog crnca, ubijenog u policijskoj intervenciji 2009. godine u Ouklendu. Henya za prolog ima bas solo koji se skoro neprimetno transformiše u melodičnu džez baladu; bendu se mekanim Rhodes tonom pridružuje Jason Moran. Jedna od dve obrade je Bob Haggart/Johnny Burke standard What’s New? gde bend zvuči kao konvencionalni džez kvartet, premda i ovde izraz naginje moderni i ekspresionizmu.

When The Heart Emerges Glistening je delo petorice izuzetnih muzičara koji jednostavno i bez pardona izražavaju ono što im je na umu. To povremeno ume da prouzrokuje i pomalo haotičnu strukturu samih kompozicija, i nefokusiranost ideja koje imaju zaista sjajne obrise. Od Akinmusirea i ostatka ekipe, međutim, očekujemo upravo ono što je nagovešteno nekoliko pasusa iznad – da konačno preuzmu primat i budu priznati u krugovima koji se u džez muzici ponajviše pitaju. „Novi mladi lavovi“ stavljaju svima do znanja da zaslužuju svoje mesto na sceni.

Ambrose Akinmusire: truba, glas (9)

Walter Smith III – tenor saksofon

Gerald Clayton – klavir

Harish Raghavan – bas

Justin Brown – bubnjevi

Jason Moran – Fender Rhodes (4, 12)