Angel – Angel (ILK)

Stephanu Siebenu, frontmenu benda Angel, ne može se zameriti zalaženje u domen buke kao znak bilo kakve kompozitorske ili izvođačke slabosti. Uzmimo za primer neke od sastava koje predvodi: Rhododendron String Band je frik-folk/kantri avangarda koja inkorporira akustična istraživanja mogućnosti instrumenata u kantautorskom formatu. Big Bombastic Collective je alter-pop sa logikom džeza i no vejva, Babakarej indi-folk u pop strukturi, s tekstovima na danskom i melanholično-lirskim osvrtima na život…Kostcirkeln je svevremeni alternativni pop bend, geografski mapiran „severnjačkim“ ukusom, redukovanim i stilizovanim ”nu jazz” rešenjima i predivnim vokalnim i gitarskim pejzažima…

Debitantsko izdanje Siebenovog trija je jedna od onih ploča koje su toliko eklektične da vlasnicima velikih distribucija željnim generisanja imena za žanrove zadaje glavobolje. U muzici trija Angel prisutni su fri-džez uticaji sa obe strane Atlantika, kao i strujanja agresivnog roka (izražajni kapaciteti metala, nojz roka i panka). Gomilajući disonantne akorde i promene, Angel slobodarski saobraćaju u stvaralačkoj klimi donekle sličnoj onoj koja je vladala u no vejv bendovima 80-tih.

Izraz „pronicljivost korišćenja sirove građe“ bi možda najbolje objasnio nastojanja benda. Klupko buke počinje da se odmotava već sa prvim taktovima debija ovog trija i slušaocu ubrzo postaje jasno da muzičari voljno i svesno proučavaju, izdvajaju, i prevazilaze uobičajene uloge namenjene instrumentima u džez formatu u kome sviraju. Frontmen i gitarista Stephen Sieben pristupa zadatku iz pozicije dizajnera zvuka koji se suočava sa spontanošću izvođača i improvizatora u sebi, premošćujući tako sve teškoće koje nastaju u sučeljavanju dva sveta. Čini se da je i odabrani dvojac Berre-Melbye na ovom putovanju razmatra Siebenovu stvaralačku dilemu koja i ne zahteva razrešenje, barem ne u koncepcijskom smislu. Razrešenje dolazi u samom izvođenju, gde poznavanje odabranih stilova pomaže da džez suština ovog trija dođe u prvi plan.

Sposobnost Angela da ide od razuzdano-haotičnih baraža ka tradicionalnijim džez strukturama i natrag sa hvale vrednom “ljupkošću”, prirodno nameće poređenje s pionirima ovakvog zvuka Last Exit i njihovim istaknutim eksponentima Peterom Brötzmannom i Sonnyjem Sharrockom. Na ne-tradicionalne elemente ovog diska moguće je ukazivati da su ružni, mada „ružno“ može da bude i „simpatično ružno“ u svojoj surovoj izloženosti što uznemirava i zahteva estetsko gibanje od strane slušaoca. Baš kao što jedan nojz muzičar jednom reče: „Dometi nojza su precenjeni , baš kao i dometi čovečanstva. I jednom i drugom treba preokret“. Angel su tu da ga naprave.

Stephan Sieben – gitara

Håkon Berre – bas

Adam Pultz Melbye – bubnjevi