ARLEMM 2022: Ariljske letnje čarolije

Mesto: Gradski trg i amfiteatar kod Crkve sv. Ahilija, Arilje / Datum: 16. i 17.7.2022. / Foto: Sreten Vuković

Prošlogodišnja jednodnevna poseta Arilju, radi prisustvovanja koncertu trija Nenada Vasilića, toliko mi je prijala da sam jedva čekao da se vratim i ostanem bar malo duže.

Ariljska letnja muzička manifestacija, što je pun naziv događaja iz koga je izvedena skraćenica ARLEMM, održava se ovog leta po trinaesti put u organizaciji Udruženja za širenje i podsticaj muzičke kulture u Srbiji MUZIKUS, pod vođstvom violinista i pedagoga Dragutina i Milice Mladenović. Rečima organizatora, to je kulturno-edukativna manifestacija koja okuplja najeminentnije umetnike, profesore i predavače iz klasične, duhovne, tradicionalne, džez muzike, kao i ljude kreativnih sposobnosti, sa idejom da prvenstveno deci i mladima, a onda i drugim generacijama, približi prave kulturne vrednosti.

Ali i da nije naglašeno, gostu će biti jasno o čemu se tu radi već posle pola sata provedenih na Gradskom trgu u Arilju. Dok sunce polako zalazi, obavljaju se poslednje pripreme za svečano otvaranje dvonedeljne manifestacije. Na bini je kamerni gudački ansambl GRMI čiji je nastup pripremio Stefan Milenković. Maestro pažljivo postavlja zvuk sa toncima, slušamo kako daje prezicne instrukcije  – visokih više, srednjih manje, skinuti eho, raširiti zvuk… Svaki je detalj važan da na kraju zvuči kao na Kolarcu!

Pred binom je više stotina stolica. Pomišljam da je to mnogo za grad od sedam hiljada stanovnika, ali varam se. Sat kasnije ne samo da će sva mesta biti popunjena, već će isto toliko ljudi i stajati okolo i pažljivo slušati – čak ni ne šapućući tokom izvođenja muzike. Oko bine je desetak stolova iza kojih blista od radosti tridesetak volontera u majicama Arlemma, od osnovnoškolaca do studenata. Jedva čekaju da ih nešto pitate i da vam odgovore, pomognu. Osim promotivnih materijala, posetiocima služe rakiju i vino, vanilin-grancle i medenjake. Sve je besplatno, a ipak niko se ne gura ispred tih stolova, već poneko prođe i posluži se – onako usput… Uzimam jednu granclu, obožavam ih, a devojčica odmah pruža čašu i kaže: „Mogu li da vam stavim nekoliko?“

Počinje koncert. Na programu su dela Telemana, Čajkovskog, Šostakoviča i Ane Krstajić – pred svaku numeru druga članica ovog pretežno devojačkog noneta (izuzetak čini kontrabasista Strahinja Mitrović) najavljuje šta ćemo čuti, pričajući neku zanimljivu priču koja nas izvrsno uvodi u muziku. Zanimljivo je da se Milenković tokom njihovog izvođenja uopšte ne vidi – mladi orkestar je spreman i može sve sam, a ponosni pedagog negde iz publike uživa u onome što su nam pripremili.

U drugom delu večeri slušamo kvartet Tzootzoonga. Ovaj sastav već desetak godina vodi pevačica Milica Radojević, a u njemu prepoznajemo basistu Baneta Radojkovića iz bendova Fish in Oil i Naked. To je i najbolja preporuka i najbolja varka, jer me čudno ime ansambla nekako najviše asocira na Afriku – što bi bilo blisko Naked – ili na pankersku duhovitost – kakvu ima Fish in Oil. No u pitanju je zapravo manuš-džez u pristupu, pri čemu repertoar čine džez standardi („A Night in Tunisia“), bluz balade („My Babe Just Cares for Me“), hitovi američke pesmarice („Whatever Lola Wants“), bosa-nove („Aqua di beber“), ili iz domena popularne muzike („Dance Me to the End of Love“). Iz tako šarenog programa jasno je da kvartet (još i Miloš Punišić – harmonika, Dušan Vrbić – udaraljke) nema prevelike ambicije. Ipak, prija njihova posvećenost, posebno pevačice koja srčano pristupa svakoj pesmi, a program je idealna ulaznica u svet džeza za većinu dece i mladih koji se nalaze u publici. Njihov lepršavi sving prija u letnjoj večeri, logično se nastavljajući na takođe neezoteričan nastup noneta GRMI.

Nedelja počinje audicijama za polaznike kurseva za violinu, klavir i violončelo, kao i Studija za duhovnu muziku Divne Ljubojević. Kasnije kreću likovna i književna radionica, a prvu muzičku radionicu drži Stefan Milenković. Knjiga vašeg izveštača Jazz Face bila je povod za debatu o džezu. Osim priča o legendama koji su pisali istoriju ove muzike, fokus debate koju je vodio urednik internet portala Jazzin Zlatan Dimitrijević bio je na srpskoj sceni, kako na umetnicima koji su stvarali džez na našim prostorima u 20. veku, tako i na evropskom bumu Novog srpskog džez talasa.

Sledi koncert trija Slowfox, koji čine nemački kontrabasista Sebastijan Grams, novozelandski saksofonista Hajden Čisolm i austrijski pijanista Filip Zubek. Grams je lider ove družine i autor svih kompozicija, ali se publici uvek obraća Čisolm (odskora polu-Dorćolac) na vrlo pristojnom srpskom jeziku. Sastav u kolekciji ima brojna priznanja nemačke džez zajednice, kao kolektiv i pojedinačno, a njihov ovogodišnji album Freedom bio je nominovan za ECHO, nemački pandan Gremiju. Muzika koju izvode je akvarelna u podlozi, zbog nedostatka bubnja i Hajdenove izvođačke lepršavosti, uglavnom u srednjem ili sporijem tempu. Mada u svom opusu imaju avangardnijih izleta, ove večeri pametno biraju melodičnije teme i toplije ambijente, dobro procenjujući afinitete vrlo mlade publike – sve do neizbežnog čistog bluza uz koji će i noge zacupkati.

Posle perfektno odmerenih sat vremena povukli su se sa scene, a publika ih je pozvala na bis. Očekivano ili…? „Za trinaest godina naučili smo publiku da traži bis ako im se nastup dopadne“, dobacila mi je Milica Mladenović. A Hajdenov izbor je bio neobičan. Komandovao je sporu bluz dvojku, sa naglascima na drugoj dobi i u harmonskom molu. A onda zapevao „Nedelju“ Džeja Ramadanovskog. Najveći džezer današnjeg Dorćola sa posvetom najvećoj ikoni Dorćola sa „Nedeljom“ baš u nedelju. Sve je to zaista džez, kažu nam lepo ljudi iz sveta, samo mi nismo u stanju ponekad da razumemo.

Objašnjavajući dvonedeljno trajanje ARLEMMA, nasuprot sabijanja programa u tri ili četiri dana (što bi ljubiteljima muzike iz drugih gradova možda bilo atraktivnije da posete), Dragutin Mladenović daje jedan veoma jak argument. Naime, ovaj festival ima jasan cilj da najviše znači samom Arilju. Zbijanje programa rezultovalo bi svakako značajnijem broju turista u gradu, ali ovako grad živi na visokom kulturnom nivou čitave dve nedelje. To je posebno značajno ako imamo u vidu da se preko godine u Arilju malo toga dešava, a pritom svaki od najavljenih koncerata ima – demokratski gledano – jednaki značaj, odvijajući se u istom, večernjem terminu. Do 31. jula Ariljcima će se predstaviti po nekoliko sastava džez, rok, etno i klasične muzike, dok će poslednjeg vikenda na tzv. Arlemm art festivalu na ostrvu Uski vir nastupiti legendarni Zvonko Bogdan i hercegovački rok sastav Zoster, između ostalih.