Arve Henriksen: Places of Worship (Rune Grammofon)

Trubač Arve Henriksen jedna je od centralnih figura savremenog norveškog džeza, čije eksponiranje van rodne mu grude počinje još sa prvim izdanjima eksperimentalne impro-nojz grupe Supersilent. Paralelno s kontinuiranim studijskim i koncertnim angažovanjem u ovom bendu, Henriksen pomaže i drugim kolegama na sceni, tako da se  specifičan zvuk njegove trube, ili neobični vokal, mogu prepoznati na mnogim albumima norveških džez umetnika.

Tu ne prestaje Arveova potreba da se samostalno izrazi, što je rezultiralo nekolicinom solo radova izdatih od 2001. godine za matični Rune Grammofon, kao i izdanjem za čuveni ECM. Pet godina posle njegovog ECM-ovog prvenca “Cartography”, a samo nepunu godinu od gigantske retrospektive u vidu sedmostrukog LP-a “Solidification”, upotpunjenogdo tada još neobjavljenim snimcima, Arve, možda i neočekivano, izdaje ponovo za Rune Grammofon. U pitanju je album čiji naslov, u bukvalnom prevodu, označava verske objekte i samim tim nagovešta mogući pristup i atmosferu ploče.

Deset melanholičnih trubačkih minijatura obogaćenih elektronikom, terenskim snimcima i zvučnim uzorcima, čine ovaj izuzetan rad, koji pored norveškog trubača potpisuju Jan Bang i Erik Honoré, njegovi dugogodišnji prijatelji i saradnici – poznati i kao osnivači respektabilnog PUNKT festivala u Kristijansendu (Norveška). Spisak ostalih saradnika koji su dali svoj skromni doprinos u pojedinim numerama je impozantan, jer se radi o samom kremu norveškog džeza i improvizacije. Svakako treba pomenuti basistu Larsa Danielssona, gitaristu Eivinda Aarseta, perkusionistu Ingara Zacha, pijaniste Christiana Wallumrøda i Jona Balkea…

Bogomolje, “pronađeni” zvukovi, melanholija… Arve i prijatelji uspevaju da sablasno lebdećim zvucima prizovu duh davnina i dočaraju nam mesta najveće osame, prastare mistične građevine, kao i da nas “okruže” nepristupačnim predelima. Lepota ovakve muzike je u odmerenosti, sporom tempu, sanjivim, jedva čujnim tamnim ambijentalnim pasažima, kao i naposletku tišini, što sveukupno izaziva neku vrstu strahopoštovanja.

Daleko od toga da je norveški trubač napravio neslušljivu ploču, ali se za “Places of Worship” sa sigurnošću može reći da je album za specifične prilike i posebna raspoloženja. Slušaoci koji su već upoznati sa njegovim ranijim ostvarenjima primetiće suptilnu evoluciju u zvuku, a oni koji se po prvi put susreću sa Henriksenovom muzikom, mogu u ovom izdanju naći polaznu osnovu u istraživanju ostalih albuma i muzičkih tragova koje je do sada ostavio ovaj umetnik.

Spisak numera: Adhān; Saraswati; Le Cimetière Marin; The Sacristan; Lament; Portal; Alhambra; Bayon; Abandoned Cathedral; Shelter from the Storm.

Muzičari: Arve Henriksen – trube, terenski snimci (1), vokal (5, 9); Jan Bang – semplovi (1-4, 6, 8, 9), programiranje (6, 9), živo semplovanje (7); Erik Honoré – semplovi (1, 2, 4, 5), sint-bas (1, 4, 6, 8), sintisajzeri (2, 3, 4), programirani bubnjevi (2, 3), živo semplovanje (7), vokal (10), ostali instrumenti (10); Lars Danielsson – kontrabas (3); Eivind Aarset – gitare (7, 8), semplovane gitare (9); Jon Balke – klavir (7), semplovani klavir (9); Ingar Zach – perkusije (7); Christian Wallumrød – semplovani klavir (3); The Norwegian Wind Ensemble: semplovani duvački instrumenti (8); Peter Tornquist: semplovani delovi iz “Albe” (8); Rolf Wallin: semplovi (9); Stahlquartett (3): Jan Heinke – violina; Alexander Fülle – violina; Michael Antoni – viola; Peter Andreas – violončelo.