Atomic – Theater Tilters Vol.1 (Jazzland)

Ni dve godine nije prošlo od njihovog prethodnog, trostrukog albuma (Retrograde, Jazzland), a Atomic isporučuju još jedno vrhunsko delo. Iako se sa svojih četrdesetak minuta trajanja čini kratkim u odnosu na kvantitet koji smo od njih navikli da dobijamo, bogatstvo unutrašnjih života pretočeno u note sasvim je dovoljno da dugotrajno okupira slušaočevu pažnju.

Ova norveško-švedska petorka oformljena je pre desetak godina, no međusobna poznanstva i zajednički rad vuku korene još iz fakultetskih dana i mnogobrojnih bendova i projekata ostvarenih od tada. Fredrik Noren Band, Fire House, Per „Texas“ Johansson band, Element, The Thing, Scorch Trio – samo su neke od grupa u kojima su Fredrik Ljungkvist (saksofon, klarinet), Magnus Broo (truba), Håvard Wiik (klavir), Paal Nilssen-Love (bubnjevi) i Ingebrigt Håker Flaten (kontrabas) ukrštali instrumente.

Individualni projekti i brojne saradnje sa muzičarima sa obe strane Atlantika doprineli su sviračkom i kompozitorskom iskustvu, čineći ono što Atomic danas jeste: skandinavska supergrupa jasne vizije modernog džeza. Oslanjajući se na tradiciju bapa i američkog džeza šezdesetih, i figure kao što su Archie Shepp, Ornette Coleman, Don Cherry ili Charles Mingus, i nastavljajući tradiciju evropskog slobodnog izraza Petera Brötzmanna i Evana Parkera, uspeli su da izgrade sopstveni zvuk, svež i moderan, i da ga obogaćuju iz izdanja u izdanje.

Kao i na prethodnim izdanjima kvinteta, za kompoziciju su uglavnom zaduženi Ljungkvist i Wiik, ali i ostali članovi značajno doprinose na tom polju. Budući da su bend sastavljen od već dokazanih muzičara, Atomic praktično nemaju jednog lidera, što se najbolje može osetiti na nekom od živih snimaka.

Kompozicije su fluidne, dinamične, sa dosta prostora za improvizaciju. Atomic lako grade dramatiku, bilo da to čine „rafalnom paljbom“ ili pojedinačnim tonovima, maltene zvučnim fragmentima. Teme su jasne i pamtljive, često izrazito melodične, u stanju da vas ponesu u slatki zaborav, da bi vas iz tog stanja protresli izleti u dekonstrukciju i improvizaciju. Kada Atomic sviraju slobodno, svaki ton svakog instrumenta se savršeno čuje i uklapa u sveukupnu zvučnu sliku. Lake i brze promene tempa i ritma, susreti agresije i blagosti, čiste snage i elastičnosti, potpune slobode i čvrste strukturisanosti, sve to protiče glatko i prirodno, bez ikakve prepreke.

Duhovna zrelost na prvom mestu, a potom i kompozitorska i sviračka veština, učinili su da Atomic budu jedinstvena celina, da se nijedan instrument i muzičar ne ističe sam po sebi, već samo u funkciji muzičkog izraza. Wiikove klavirske bravure kroz sola ili zajedničke improvizacije jednako su važne kao i ritmička podrška. Håker Flaten iz svog kontrabasa izvlači nežne melodije, upečatljive ritmove, dramatične tonove gudalom, i daje šlagvort Nilssen-Loveu za atomske udarce, lagane prelaze, kao i divlje rok ritmove. Zvezdana truba Magnusa Brooa donosi neke nezaboravne solaže koje dugo ostaju u ušima. Ljungkvist se ističe različitim pristupom u kreiranju zvuka svojim instrumentima – dok je na saksofonu uglavnom sveden, držeći se kraćih tema i jednostavnih varijacija, klarinetom predivne boje donosi upečatljive melodije, koje potom razlaže i čini opoziciju više nego interesantnim improvizacijama, da bi se vratio na neznatno izmenjenu temu i prepustio je drugim članovima na vođenje.

Odabravši „srednji put“, Atomic uspevaju da nađu balans između bapa i slobodne improvizacije. Theater Tilters Vol. 1 je izuzetan album kojim je bend otišao korak dalje u odnosu na prethodnike, i nema sumnje da će nam i Vol. 2, najavljen za avgust ove godine, doneti nebrojene trenutke uživanja.

Fredrik Ljungkvist – saksofon, klarinet

Magnus Broo – truba

Håvard Wiik – klavir

Ingebrigt Håker Flaten – kontrabas

Paal Nilssen-Love – bubnjevi