Baloni: Belleke (Clean Feed)

Kada je 2011. godine izdao svoj debi album za portugalsku etiketu Clean Feed, neobični trio Baloni (Joachim Badenhorst – bas klarinet, klarinet, tenor saksofon; Frank Loriot – viola; Pascal Niggenkemper – kontrabas) mnoge je zatekao i pozitivno iznenadio avanturističkim duhom koji je uneo u prividno limitirani kamerni džez obrazac

Novim albumom došli su do faze još većeg produbljivanja zadatog koncepta, njegove reorganizacije i prepakivanja, i konačno pokušaja da se opet kaže nešto novo. To je nekako i bilo očekivano, posebno imajući na umu sjajne kritike kojima je obasipan prvenac, što im je verovatno dalo i podstreka za nastavak saradnje i sledeći korak. Kada se tome doda specifičan senzibilitet, nesporan talenat i svirački dometi sve trojice muzičara čije se karijere kreću u raznim pravcima, a što je i najbitnije, njihova međusobna usaglašenost u aktuelnom triju, ponovo su se otvorila vrata za nesputano izražavanje.

„Belleke“ je album protkan muzikom kojom se miri lirska i apstraktna strana kamernog džeza. Na njemu se mogu čuti mirne i elegantne, gotovo pastoralne melodije. Ali tu nije ni približno kraj. Postoji i druga strana koja je mračnija, teža i zahtevnija za slušanje.

Za one uljuljkane u prijatnim tonovima iznenađenje mogu predstavljati oštriji, teži i grublji delovi na granici sa kakofonijom. Melodijska pitkost koja asocira na mir i spokojstvo, često je privremenog karaktera ili samo u nagoveštaju i biva prekinuta čudnim, iskrivljenim i „izmučenim“ zvucima nalik na struganje, škripanje, režanje, jauke ili vriske. Muzičari sviraju slobodno i nepredvidivo, ne plašeći se da izraze  širok spektar različitih emocija, duboko zađu u nepoznato, u potpunosti ubacujući pažljive slušaoce u kovitlac raznolikih i suprotstavljenih zvučnih senzacija.

Kako to oni rade? Pascal Niggenkemper svoj instrument svira prevashodno prstima, precizno i koncentrisano, ali neretko uzima u ruke i gudalo sparujući se na neki način u jedinstvenu sviračku i zvučnu celinu sa kolegom violistom koji celoj priči daje klasičarski ukus. Joachim Badenhorst samo povremeno duvačke instrumente ističe u prvi plan. Ćešće ih kontrolisano prilagođava ostaloj dvojici, idući i korak dublje, odnosno stapajući se i utišavajući sve do potpune dezintegracije zvuka u gustim gudačkim slojevima. Iako mladi, momci su prekaljeni improvizatori i izvanredni kompozitori velikog potencijala koji slušaocima žele da ponude nekonvencionalnu muziku, ne uvek lepršavu i „slatku“ za uho.

I pored određenih kontrasta, celokupan materijal deluje vrlo ujednačeno i skladno. Kao dostojan naslednik njihovog debija, koji ga je u mnogome i prevazišao, doprinosi tome da na ove momke, posebno u ovakvoj kombinaciji, obratimo pažnju i u budućnosti. Dok ona ne dođe, “Belleke” svakako vredi slušati i postepeno otkrivati.

Spisak numera: Belleke; Building Nothing Out Of Something; Mon Seul Desir; Feuertreppe; Turning Inwards, Like A Glove; Heaving Hearts; Forgetting; Casse Meditative; Snowflakes; What Grows Beneath.

Muzičari: Joachim Badenhorst – bas klarinet, klarinet, tenor saksofon; Frank Loriot – viola; Pascal Niggenkemper – kontrabas.