Baptiste Trotignon – Suite (Naive)

O projektima Baptistea Trotignona već smo pisali kroz intervju i prikaz prošlogodišnjeg albuma Share. Francuski pijanista objavio je nedavno novi CD Suite, obukavši ovog puta još više ekspresionističko muzičko odelo. Materijal je sniman u toku 2009. godine uživo u Londonu i Parizu i autorsko je Trotignonovo delo, izuzev standarda I Fall in Love Too Easily.

Veza sa prethodnim albumom Share se ogleda u nastavku saradnje sa saksofonistom Markom Turnerom, basistom Mattom Penmanom i bubnjarem Ericom Harlandom. Muzički izraz Trotignona na Suite se pre može dovesti u vezu sa njegovim ranijim albumima koje je snimio sa tenor saksofonistom Davidom El-Malekom nego sa prošlogodišnjom lirikom i inspirisanošću klasikom iz doba romantizma. Suite je osmodelna, grublja i slobodnija svirka, kojoj su pridodate još dve samostalne numere.

Od samog uvoda (prologa) dobijamo osnovnu ideju, koja je uostalom i konstanta Trotignonovog džez izraza: spoj klasike, tradicije i slobode džez muzike. Ono što ga je lansiralo među vodeće evropske pijaniste i kompozitore je postepena razrada teme i lagano uvođenje u vode improvizacije, sa merom i prefinjenošću koje ga karakterišu na svim dosadašnjim projektima. Iako na ovom albumu ima više snage duvača i tehničke virtuoznosti, naznake poznatog izraza ostaju.

Namesto stilskih fuzija u muzici, Trotignon radije spaja osobene ljude. Mark Turner, Jeremy Pelt i Eric Harland bi se mogli smatrati delom ekipe koja osavremenjuje američku kolevku džeza. Basista, Novozelanđanin Matt Penman, treća je i najneutralnija tačka u ovom interkontinentalnom spoju, uz pomoć kojeg Trotignon već drugi put uspešno iskazuje svoja muzička viđenja.

Objedinjeni delovi svite su veliko džez delo i moguća forma budućih Trotignonovih projekata. Svita, nastala u baroknom klasicizmu, iskorišćena je samo kao okvir u kome se kompozicija razvija, dok je izvođenje prepušteno trenutku, kako i dolikuje improvizovanoj muzici. Iskustvo i talenat muzičara koji nam ovo prezentuju daju efekat jedinstvenosti i lakoće odsviranog. Slojevi onog što nam nudi svita, odnosno kompleksnost naizgled jednostavne muzike, najveća su vrednost ovog projekta. Trotignon podjednako vrednuje postojanje teme, harmonije i ritma, ostavljajući dovoljno prostora da članovi benda iskažu svoje umeće. Svita je nadograđen klasičan džez, prožet elegancijom, ali i urbanim snažnim izrazima američkih muzičara Trotignonovog benda.

Flow je preneta sa prethodnog albuma Share, kao virtuozna duvačka vežbaonica Marka Turnera koju je trebalo razraditi. Album se završava standardom I Fall in Love Too Easily sa gostujućim francuskim muzičarima: basistom Brameriejem Thomasom i bubnjarem Franckom Agulhonom. Uz Marka Turnera i Jeremyja Pelta, bend je stvorio atmosferu koja bi bila vanvremensko ogledalo Cheta Bakera. Romantična završnica i pomalo neobičan potez kojim Trotignon finišira album.

Trotignon je u fazi daljeg istraživanja načina da se napravi most sazdan od evropske tradicije i američkog, gromoglasnijeg pristupa muzici. Mark Turner je jedan od mnogobrojnih saksofonista inficiran Coltraneom, dok je Pelt sledbenik Marsalisove škole očuvanja klasičnih vrednosti u džezu. Sve ove naznake su i ugrađene u album Suite, koji nam nudi uigranu ekipu i energičnijeg Trotignona nego što smo navikli.

Baptiste Trotignon – klavir

Mark Turner – tenor saksofon

Jeremy Pelt – truba

Matt Penman – bas

Eric Harland – bubnjevi

Bramerie Thomas – bas (10)

Franck Agulhon – bubnjevi (10)