BDžF 2013 – 7: Shai Maestro Trio

Mesto: Sala Amerikana DOB-a, Beograd / Datum: 27.10.2013. / Foto: Filip Filipović

Shai Maestro je poznat beogradskoj publici. Pre šest godina je zajedno sa tadašnjim poslodavcem, basistom Avishaiem Cohenom, digao na noge Kolarac. Taj koncert verovatno ima veliku zaslugu za dobru posećenost i sinoćne svirke trija izraelskog pijaniste, kome se u potpunosti posvetio nakon razlaza sa Cohenom 2011. godine. Od tada je sa peruanskim basistom Jorgeom Roederom i bubnjarem Zivom Ravitzom (frekventan saradnik ovogodišnjeg počasnog gosta festivala Leeja Konitza) snimio dva albuma i junački se izborio za mesto pod njujorškim muzičkim suncem.

Svikoji su očekivali recikliranje onoga čime je Maestro i izgradio ime, a prvenstveno se misli na aktivno sudelovanje na izuzetno uspešnom Cohenovom albumu “Gently Disturbed” (u momentu izdavanja prilično inovativno izdanje za standarde formata klavirskog trija), dobili su možda manje nego što su očekivali. Naravno, Maestro ne krije uticaj koji je basista izvršio na njega, tako da su prisutne “vožnje” pune intervalskih skokova, intrigantne promene tempa i zarazne ostinato teme,  ali je i diverzitet dovoljno veliki  da se prebacivanje za imitaciju Cohenovog trija može odmah isključiti.

No, kako bilo, u obimnom izboru klavirski vođenih postavki koje su nastupile na ovogodišnjem festivalu, te centralni intrument stavljale isključivo u ulogu alata za efektan kolektivni ugođaj,  Maestrov je trio najkonvencionalniji po ulozi instrumenta sa dirkama u njemu. A kako drugačije opravdati markantno prezime.

Savršeno usvirana eksploatacija materijala sa dva studijska albuma (izuzetak je bio izlet do Ravitzovog solo izdanja u jednoj kompoziciji) stavlja do znanja da je Shai Maestro Trio mnogo više od ad hoc skupljene postave u cilju odrađivanja tezgaroških turneja. Emotivni naboj u interpretaciji svakog komada vidljiv je ne samo kod pijaniste i autora. Sa posebnim elanom smo na delu kao jednog od najraznovrsnijih, stoga i najzaposlenijih kontrabasista u Njujurku, čuli Jorgea Roedera, koji je po potrebi pravio virtuozne skokove s jednog na drugi kraj basa,  a u tišim momentima senzitivno, diskretno klizio po vratu instrumenta.

U okviru pomenute raznovrsnosti moglo se čuti i tvrdog bapa, jevrejske muzike ali i – bosanskog sevdaha. Imajući u vidu svoje ovdašnje korene, Maestro je kompoziciju “The Flying Shepherd“, koja inkorporira balkanske motive, latino fraziranja i rok energiju, posvetio svom dedi, koji je rođen u Sarajevu. Privrženost balkanu pijanista je izrazio i kroz svoje solo čitanje bugarskog tradicionala “Kalimankou Denkou“, transkibovanog notu-po-notu sa albuma „Le Mystère Des Voix Bulgares”. Trio je svoj energičan i posvećen nastup pred raspoloženim auditorijumom završio sa dva bisa, pomirivši sinoć najrazličitije ukuse, odnosno odobrovoljivši „sva lica džeza“.