BDžF 2014 (3): RED Trio, Sylvie Courvoisier & Mark Feldman Quartet

Mesto: Sala Amerikana, Dom omladine Beograda / Datum: 26.10.2014./ Foto: Filip Filipović / Video: Jazzin TV

Portugalci  RED Trio samo na prvi pogled bi mogli da deluju kao „još jedan fri džez bend“ kome je okosnica izraza tvrda improvizacija lišena tematskih okvira i smernica.  Ništa lakše nego raspaliti hiperekspresivne pasaže po klaviru ili mu počupati utrobu, sve garnirano pratećom jurnjavom po setu bubnjeva ili duž/niz kontrabas; no biti originalan i upečatljiv u ovako apstraktnom izrazu hvale je vredno dostignuće.

Pijanista Rodrigo Pinheiro, kontrabasista Hernani Faustino i bubnjar Gabriel Ferrandini nisu ni matori ni prekaljeni, niti sa scene sa višedecenijskom tradicijom zapaženog avangardnog džeza. No ovi naizgled otežavajući fakturi nisu previše uticali na portugalsku trojku, koja je u svom izrazu napravila neke zaista dobre izbore. Individualne soloe su podredili grupnoj interakciji. Naspram očekivane mladalačke hiperekspresivnosti i paljbe, značajnu pažnju su posvetili i tihim pasažima u kojima pažljivo eksploatišu zvučne potencijale svojih instrumenata. Konačno, sam Pinheiro je pijanista specifičnog i upečatljivog stila koji voli da se vrti oko sablasnih fraza „iz zone sumraka“, sporih i teških udaraca u svim registrima, te akcentu na samom zvuku i više nego na linearnim soloima.

Beogradski koncert su ipak otvorili „crowd pleaser“ momentom – dakako veoma uslovno rečeno i po fri džez parametrima –raspaljivanjem iz sve snage, veoma glasno i energično, gradeći bogat zvučni zid pred pažljivom publikom. Kao da, makar na početku, nisu ništa hteli da prepuštaju slučaju, polako se zagrevajući za suptilnije i zahtevnije momente u svojoj muzici. A toga je dakako i bilo na svim nivoima, i opet najefektnije kada bi se bend spustio u sasvim tihe momente i „krčkajuću interakciju“ punu zvukova gudala, perkusija, prepariranog klavira. Pinheiro je na momente veoma efektno demonstrirao i klasičnu džezersku školovanost u smislu virtuoznih/brzih soloa, kombinujući ih sa zvučnim eksperimentima. Iako bismo mogli da istaknemo raznovrsnost sviračkih tehnika i visok nivo interaktivnosti, RED Trio najviše poentira u specifičnoj mračnoj, dramatičnoj boji zvuka, fino balansirajući između melodije i apstrakcije. Nakon završenog dugačkog komada bez predaha, bisu mesta nije bilo. Niti je bio neophodan – odsvirana je sasvim zaokružena celina.

Sylvie Courvoisier i Mark Feldman su nas odveli na drugu stranu savremenog džeza, tamo gde su kompozicija i nešto strukturisaniji aranžmani polazište za improvizaciju. Neverovatna lakoća s kojom njihov kvartet prolazi kroz aranžmane, pedantnost i delikatnost svakog odsviranog tona, suptilne dinamičke varijacije…sve to je karakterisalo njihov repertoar, i još mnogo više. Teško je ovaj bend strpati u bilo koju fioku, čak i ako se dohvatimo za najšire odrednice poput „modern creative“ ili „avangardnog džeza“. Feldman i Courvoisier poseduju, svako ponaosob, fantastičan balans discipline i maštovitosti, na kome počiva specifičnost njihovog izraza.

Courvoisier je na momente klasičarka, a na momente ljuta avangardistkinja koja bije po klaviru; Feldman potera temu sa etno šmekom i iz nje krene u u furiozno džeziranje, dok prekaljena ritam sekcija basiste Scotta Colleya i bubnjara Billyja Mintza pokriva sve stilske opsege, od finog baperskog pulsiranja do frija. No uprkos raznolikim sviračkim i aranžerskim rešenjima, ovaj kvartet pleni pre svega visokim stepenom samokontrole. Čak i kada zađu u nešto slobodniju improvizaciju ili se okušaju u proširenim tehnikama sviranja svojih instrumenata, ne ostavljaju utisak da su se „otkačili“ i dali sebi na volju, već da su pre svega veliki stilisti koji delove zvučne slike pažljivo pozicioniraju u celinu.

Sveukupno, to ne kvari utisak spram uvreženog očekivanja da (džez) koncert valja počivati na vanrednoj ekspresivnosti i spolja vidljivom nadahnuću protagonista, izraženom u hektolitrima prolivenog znoja, grču na licu ili veni na čelu. Ako izuzmemo jedan (pre)dugački Mintzov bubnjarski solo, ovaj bend pre svega fino golica maštu slušaoca i drži ga pod punom pažnjom snagom vlastite muzike. Publika BDžF-a, koja se okupila u pristojnom broju za ovakav program, imala je sluha za oba koncerta i oba benda. Nije bilo galame, niti bežanije u sred koncerata, a aplauze bismo mogli okarakterisati kao iskrene i srčane. U Beogradu postoji kritična masa publike koja voli ovakve koncerte, i nadamo se da će BDžF nastaviti da neguje ovakve izvođače narednih sezona u još većem obimu.