Ben Allison – Think Free (Palmetto)

Album Think Free američkog basiste Bena Allisona poslednje je od tri izdanja snimljenih za izdavačku kuću Palmetto. Cowboy Justice (2006) je nosio sa sobom savremeni, urbani gruv pod okriljem modernog avangardnog džez izraza, i istovremeno se veoma kritički osvrnuo na eru vladavine Georga W. Busha i ksenofobiju post 9/11 perioda. Prošlogodišnji Little Things Run The World dodatno se udaljio od konvencionalnog džez pristupa, uz to integrišući uticaje amerikane. Oba albuma su, tražeći inspiraciju izvan ustaljenih džez okvira, predstavljali izuzetno uspešnu fuziju popularnih žanrova, prilično slobodnih džez improvizacija i harmonske prefinjenosti. Ako se za njegov treći album u ovoj trilogiji očekivalo da će prema postojećem trendu biti još rokerskiji, malo je reći da su očekivanja ispunjena.

„Vraćam se svojim korenima, vraćam se roku! Odrastao sam 70-ih u Nju Hejvnu, i tamo je rok bio bez premca broj jedan!“, izjavljuje Ben Allison u vezi svog najnovijeg ostvarenja. Upravo tako i jeste. Think Free je njegovo ubedljivo najrokerskije izdanje otkako je 1995. izdao prvi album. Ovakav Allisonov korak, koliko god bio neočekivan (mada je determinisanost pojam koji se nikad nije dovodio u vezu s njim) i neobičan, realno predstavlja korak od sedam milja unazad za ovog progresivnog muzičara.

Zadržavajući instrumentaciju bas/bubanj/gitara/truba sa prethodna dva albuma, gde je od starih članova ostao jedino gitarista Steve Cardenas, Allison pridružuje kvartetu i violiniskinju Jenny Scheinman, dok su preostale prinove Shane Endsley na trubi i Rudy Royston na bubnjevima. Međutim, već od uvodne, zapanjujuće pravolinijske pop kompozicije Fred, jasno je da se Allison odlučio za drugačiji tretman i ulogu pojedinih instrumenata u novoj postavci. Truba Shane Endsleya, koji je u novoj postavi zamenio Rona Hortona, zadržava liriku prethodnih Alisonovih albuma. Međutim, za razliku od Hortona, koji je često dobijao priliku da se svirački razmaše, Endsleyeva uloga je ovde uglavnom svedena na to da melodičnim temama, često unisono sa violiniskinjom Jenny Scheinman, gradi odgovarajuću atmosferu. Sličnosti sa načinom na koji Bill Frisell tretira američko nasleđe nisu nimalo slučajne, jer su Scheinmanova i bubnjar Rudy Royston dugo bili članovi Frisellovih postava.

Istini za volju, na ploči ima i par interesantnih momenata. Gitarista Steve Cardenas (koga smo imali priliku da vidimo u Beogradu u postavi Charlie Haden Liberation Orchestra) na komadu Platypus (posvećenom Charlesu Darwinu) preko 7/8 ritma, na jako dopadljiv i harmonski sofisticiran način, pokazuje svoju alt-rok stranu. U bolje momente ploče spada i inicijalno fri-džez stvar Sleeping Giant, koja jasno pravi reference na R&B Fantasy sa Allisonovog albuma Buzz iz 2004. godine. Sporadična grupna improvizacija i dinamična svirka u ovom komadu koliko-toliko nadomešćuju odsustvo uzbuđenja na ostatku albuma.

Obrađene su još dve stvari sa starijih Allisonovih albuma – Peace Pipe i Green Al. Međutim, nijedna od njih ne pridodaje ništa novo originalnoj ideji. U prvoj od ove dve pesme Jenny Scheinman ne uspeva da nadomestiti egzotiku Mamadou Diabatove kore sa originala, dok Green Al niti ima fank gruv, niti dovoljno duše, da bi barem delimično efektno, kao što to čini original, odao počast velikanu soul muzike.

Think Free je, po rečima Bena Allisona, principijelno zamišljen kao muzika za nepostojeći film (Allison na svom sajtu nudi mogućnost da se skinu semplovi ovog izdanja i njima pridruži video snimak, najuspešnijim projektima sledi i nagrada). Kao takav, međutim, bez odgovarajuće vizuelne podloge i jasno predstavljenog koncepta koji bi slušaocu dao barem neke odrednice za razumevanje, ovaj disk prolazi kao prilično ravno izdanje, skoro potpuno lišeno dinamike.

Ben Allison – kontrabas

Steve Cardenas – gitara

Jenny Scheinman – violina

Shane Endsley – truba

Rudy Royston – bubnjevi