Ben Goldberg: Unfold Ordinary Mind (BAG Productions)

Ova gruba odrednica Goldbergovog stila karakteristična je za svaki njegov projekat, a tokom prethodnih desetak godina ne samo što je bio jedan od istaknutijih muzičara „bay area“ scene u San Francisku (na Jazzinu smo ga pominjali kao člana grupe Tin Hat), već je sarađivao i sa velikanima poput Zorna, Frisella, itd. Premda ovaj muzičar jeste osvojio prvo mesto u DownBeatovoj  kategoriji za „rising star“ na klarinetu, na ovom albumu se najpre istakao kao kompozitor i aranžer.

„Unfold Ordinary Mind“ je objavljen je istovremeno sa „Subatomic Particle Homesick Blues” – premda je ovaj album snimljen ranije, nikako nije stilska preteča „Unfolda”. Što se postava tiče, jedini muzičar u oba projekta je bubnjar Ches Smith – a on nije izabran slučajno,jer je već upio Goldbergov način razmišljanja i u njemu lagodno pliva. Osim njega tu su Ellery Eskelin i Rob Sudduth, koji čine tenor saks duo uparen zarad veće harmonijske razgibanosti, i gitarista Nels Cline, koji je u stanju da dobro začini glavno jelo.

Bas deonice je Goldberg preuzeo na sebe, pa zajedno sa bubnjarskim gruvom kao ritam sekcija kontroliše tok dešavanja. Netipična raspodela uloga samo još više ističe da izrazitog soliste nema. Akcenat je na gotovo horskoj povezanosti benda koja opstaje i pri zalaženju u slobodnije, avangardne (nehorske) stilove. Ali čak i kad se promeni traka, muzičari ostaju na istom autoputu. Ovde moram spomenuti i neobično simpatično korišćenje R’n’B i rege ritmova i deonica (na primer numera “xcpf”), kojim se obezbeđuje specifična atmosfera za vožnju.

Priče se pričaju i razvijaju, ali glavnog glumca/naratora i dalje nema. Glavni kandidat je svakako andergraund-indi zvezda Nels Cline, ali čak i u numeri koja mu pruža najviše slobode (“Parallelogram”) i u kojoj daje svoj nojzerski doprinos, on nema minutažu koja bi ga učinila uočljivijim. Kada je reč o dvojcu na tenor saksofonima, najviše se nameću u lirskoj varijanti (maltene) balade “Breathig Room”, gde se u talasima smenjuju sklapajući i rasklapajući Goldbergove ideje. Ipak, ni u jednom trenutku se ne pojavljuje tenzija koja bi mogla biti izazvana nedorečenošću nekog od muzičara.

Imajući u vidu da je ovaj konceptualno zahtevan album snimljen za jedan dan, umeće pakovanja još više do izražaja. Sa druge strane, ovaj poklon bi se, zahvaljujući širini izraza, mogao dopasti i nekome kome džez nije prvi izbor kad je muzika u pitanju.

Spisak numera: Elliptical; Parallelogram;  xcpf;  Lone;  I Miss The SLA;  Stemwinder;  Breathing Room.

Muzičari: Ben Goldberg – klarineti; Rob Sudduth – tenor saksofon; Ellery Eskelin – tenor saksofon; Nels Cline – gitara; Ches Smith -bubnjevi.