BJF (1) : Sextet Marković-Gut, Gabi Novak & Croatian All Stars Jazz Ensemble

Mesto: Dom sindikata, Beograd / Datum: 29.10.2009. / Foto: Stanislav Milojković

Ni u kom slučaju nije nerealno reći, niti smatrati za preterivanje tvrdnju da je Marković-Gut Sextet najprofilisaniji, najkvalitetniji i najuspešniji džez sastav koji je radio na ovim prostorima. Nezavisno od bilo čega, sama činjenica da bend iza sebe ima u svojih pet godina postojanja isto toliko izdanja, predstavlja kuriozitet za ove prostore. Sekstet je ovaj događaj shvatio veoma ozbiljno, te je sa probama započeto još početkom oktobra, a Mića Marković je obećavao možda čak i bolju svirku nego na vrhuncu rada ovog benda, kada su svojevremeno napravili pravi bum na North Sea Jazz festivalu ili oduvali Kolarac sa specijalnim gostom Clark Terryjem. A bend se, pre mesec dana, krenuo okupljati sa raznih strana sveta – Nikola Mitrović doleće iz Švedske, Stjepko Gut iz Njujorka. Pregaoci domaćeg džeza Mića Marković, Lazar Tošić i Miša Krstić su već bili spremni, dok se Miša Blam, koji je svojevremeno u originalnoj postavi seksteta zamenio sada pokojnog Vojina Draškocija, ekipi priključio nešto kasnije zbog bolesti. Sekstet je početkom osamdesetih otvorio jedan od Beogradskih džez festivala, te bi simbolika itekako trebalo da nađe mesta u ovom njihovom reunionu.

Koncert je pred punim Domom sindikata formalno otvorio Toma Grujić, i to kiksom. Najavljujući ponoćni program, beogradski bend Jazz Sence je iz nekog razloga proglasio francuskim. No dobro, da ne sitničarimo mnogo. Sama pojava Marković-Gut Sexteta nedvosmisleno je ukazala na to da su ovi muzičari prilično ostarili. Nakon više od dve decenije od poslednjeg nastupa seksteta, i pored manje-više aktivne muzičarske karijere svih njegovih članova, fiziologija nažalost ostavlja traga na ubedljivosti njihovog nastupa. Već na prve dve kompozicije Regla Salvent (Krstić) i Gutology (Gut) jasno je da starog seksteta koji je plenio upravo svojom vitalnošću i energijom više neće biti.

Tek na trećoj stvari Stemi, kako i sam Mića Marković primećuje, počinje da se oseća  ‘zajednički sound’ benda. Miša Krstić veoma interesantnim harmonizovanim solom pokazuje da je u priličnoj formi, a unisi trojice duvača su najzad zazvučali ubedljivo.

Nakon toga Marković najavljuje gosta seksteta, rođenog Zaječarca u pečalbi, saksofonistu Jovana Džoa Mikovića. Saznajemo za impresivnu listu muzičara sa kojima je svirao ovaj već vremešni muzičar (pominje se čak i Charles Mingus!). Veoma raskošan ton Mikovićevog tenora i nedvosmislen kvalitet izvedbe ipak stavlja u drugi plan predvidivost njegovih hard-bap orijentisanih autorskih kompozicija , odsviranih u kvartetu sa postojećom ritam sekcijom (koja je ruku na srce solidna i pouzdana, ali ne i nadahnuta kao nekad). Ovaj deo koncerta je od strane inače veoma raspoložene publike prilično mlako prihvaćen.

Monsieur Cou-Cou i posveta prvom basisti seksteta Vojinu Draškociju Some Memories (Neka sećanja) izvedena su od strane tzv. Miković-Gut Sexteta gde se Mića Marković skromno povukao pretežno u ulogu voditelja. Kao poslednja kompozicija odabran je nekadašnji tour de force seksteta, Sonny Rollinsova Oleo, koja je podsetila na slavne dane. Mića Marković i Miša Krstić nagrađeni su burnim aplauzima za svoja nadahnuta sola, a Mićin i Stjepkov sket je zvučao krajnje simpatično i duhovito. Publika je ovacijama ispratila bend (koji se vraća još jedanput na bis simboličnom interpretacijom Devojko mala). I pored ipak mlakog utiska u odnosu na velika očekivanja, bilo je zaista lepo videti šest starih prijatelja koji su krojili domaću džez scenu opet na okupu, kao i njihov entuzijazam i želju, pa makar to bilo i jednokratno. Publika u Domu sindikata je to znala da ceni.

I drugi koncert ove večeri trebalo je da ukaže na tradiciju i utemeljenost džeza na jugoslovenskim prostorima, te je izbor pao na hrvatsku pevačicu Gabi Novak. Istini za volju, u svojoj diskografskoj karijeri ona nije imala mnogo dodira sa džezom. S pravom je nosila etiketu šlager pevačice, pravdajući to činjenicom da se, iako je džez njena prva ljubav, moralo od nečeg živeti. Međutim, sve se bitno promenilo njenim albumom iz 2002. Pjesma je moj život, na kome sarađuje sa svojim sinom, džez pijanistom Matijom Dedićem. Ova ploča, pod izuzetno jakim uticajem modernih džez strujanja, praktično je opustošila dodelu diskografskih nagrada Porin te godine, i spada bez pogovora u najbolja mejnstrim džez izdanja na ex-Yu prostorima u poslednjoj deceniji.

Upravo je taj CD, sa malim zakašnjenjem, dobio koncertnu promociju u Beogradu. Izlazak Gabi na scenu bio je nabijen jakim emocijama. Višeminutni aplauz učinio je da Gabin glas zadrhti pri prvom obraćanju prisutnima. Jednoipočasovni nastup započet je 30 godina starim hitom Ono sve što znaš o meni i komadom U registraturi. Sledi Pjesma je bila život moj – jedan od bisera ovog nastupa. Zvuk je jasan i moćan, a bend besprekoran. Croatian All Stars Jazz Ensemble svakim tonom opravdava svoju etiketu. Krajnje moderna, inspirisana i veoma slobodna svirka najpre trubača Davor Križića, zatim gitariste Ante Gela i na kraju dvojice saksofonista u ovoj kompoziciji, dala je sinoć pojmu vokalni džez sasvim novu dimenziju, a publika je znala da svaki solo proprati odgovarajućim aplauzom. Pesmu je furioznim solom završio Matija Dedić, koji je odgovoran za većinu aranžmana ove večeri.

Jedna od zvezda ovog nastupa svakako je i iskusni bubnjar Krunoslav Levačić.  Nepredvidivim i jako sinkopiranim ritmom u kompoziciji Ni ti ni ja sigurno je izmamio osmehe neverice mnogih kolega muzičara koji su se nalazili u publici. Svoje džez korene Gabi je iskazala kroz standarde Misty, Moonlight in Vermont, Caravan, te jednim pravim hrvatskim standardom, kompozicijom Intima Miljenka Prohaske, kao i duetom sa hrvatskim pevačem i glumcom, veoma simpatičnim Kristijanom Beluhanom, sa kojim je otpevala Nat King Coleovu Unforgettable. Među gostima su bili još i srpski trubač Marko Đorđević i veoma diskretni gudački kvartet Kornelije. Regularni deo koncerta se završava sa Pamtim samo sretne dane, ambiciozno aranžiranom od strane gitariste Ante Gela, koji je na ovom komadu odsvirao veoma upečatljiv gitar-sint solo.

Publika koja je bila najviše privučena imenom Gabi Novak – iako je hrvatska diva i ranije uvek imala uspešne nastupe – dobila je mimo očekivanja jednu jako nadahnutu, modernu i nepredvidivu svirku. Ne stiče se utisak da je bilo ko razočaran napustio Dom sindikata, a ovaj koncert će sigurno po kvalitetu biti u samom vrhu na 25. Beogradskom džez festivalu.