BJF 2011 (3): Majamisty Trio, Duško Gojković

Mesto: Velika sala Doma Omladine, Beograd / Datum: 28.10.2011. / Foto: Stanislav Milojković

Koncert novosadskog Majamisty Trija, kojim je započelo drugo veče BJF-a, održan je na pravom mestu i u pravo vreme. Naime, pre dva meseca ovaj bend je izdao debi album Mistyland i ovo je bila jedinstvena prilika da se predstave širem auditorijumu.

Do sad poznati uglavnom uskom krugu ljudi, večerašnjim koncertom verifikovali su najavu medija da je reč o izuzetno talentovanim muzičarima, i izrazu koji gravitira izmedju koncertne muzike i džeza.

Pijanistkinja Maja Alvanović je pred prepunom velikom salom DOB-a svoje klavirske deonice izvodila znalački i poletno, započevši ih u maniru evropskih romantičara kao osnovnog koncepta i polazišta, a kako je koncert tekao dodajući im oštrinu i ritam improvizacije.

Iako se muzici koju je trio izveo nema šta prigovoriti, ima se dodati. Basista Ervin Malina je vanserijski muzičar i ono što je uspevao da izvuče na svom instrumentu je najpribližnije zvuku svetskog velikana Renauda Garcia-Fonsa. Maestralni Malina bi mogao još puno toga reći u džez vodama.

Da ovako dobar utisak ponesemo sa ovog koncerta, doprineli su i bubnjar Ištvan Čik, i Aleksandra Drobac Čik sa vokalom koji se kretao od karakterističnog pravolinijskog pevanja nordijskih dama poput Silje Nergaard, do efekata nalik kineskom operskom pevanju. Sjajan muzički diskurs Majamisty Trija i stvaralaštvo o kome ćemo tek govoriti.

Rođendansko slavlje osamdesetogodišnjeg trubača Duška Gojkovića, uz pratnju Big Benda RTS-a i gosta iz Engleske, alt saksofoniste Petera Kinga, proteklo je u opuštenoj atmosferi. Nakon uvodne Balkan Blue smenjivale su su numere samog Gojkovića, ali i džez standardi Gillespija, Gershwina, i naravno oca bi-bapa Charlieja Parkera pod čijim je uticajem sam King.

Truba, aranžmani i muzika slavljenika su dobro znani publici, tako da ne čudi da je za ovaj koncert vladalo veliko interesovanje, i da je već za naredni dan najavljena repriza. Publika, uzrasta od pet godina do pokojeg vršnjaka našeg svetski priznatog džezera, reagovala je uobičajeno pozitivno na solaže instrumentalista, ali i gromoglasja pojedinih ili svih sekcija velikog orkestra.

Ukratko, ovaj koncert je ponudio ono što je i sam gospodin Gojković najavio publici kao njegovo muzičko opredeljenje – spoj bi-bapa, balkanskog melosa, bluza i latino ritma, a mi ćemo dodati  – i svinga kojim je protkana muzika velikog benda. Od svega odsviranog, pomenimo da je centralni deo koncerta bila njegova numera In The Sign Of Libra, odsvirana sa najviše emocija, i doživljena kao moguća posveta umetnički nastrojenim i kreativnim vagama.

Svirački najblistavije na sinoćnom koncertu bilo je izvođenje standarda Lush Life Billyja Strayhorna, u kome je Peter King imao prilike da opravda status jednog od najvećih engleskih bapera. Rođendansko slavlje je na neki način i omaž počecima i trajanju, ali i glamuru, iako je veliki instrumentarijum i “najkontrolisaniji” džez, koji mogu da proizvode npr. pet trubača oglašavajući se istovremeno.

Još jedan u seriji nastupa Duška Gojkovića kojima već godinama unazad uspešno animira domaću džez scenu u Srbiji, siže je ovog rođendanskog slavlja.