By 
Mesto: Sala “Amerikana” Doma omladine / Datum: 29.10.2011. / Foto: Stanislav Milojković
Na bravure kvarteta Charlesa Lloyda i baršunati resital jednog od najvećih tenor saksofonista ne samo današnice, retko ko je mogao da ostane imun, i da ne poželi samo miran kutak i tišinu. Program i organizatori BJF-a su nudili još muzike, malo drugačije i u intimnijoj atmosferi. Sala Amerikana bila je ispunjena do poslednjeg mesta, uključujući i sedenje, stajanje, čučanje…sve opcije je publika iskoristila da odsluša jednog od najboljih mladih džez pijanista Tigrana Hamasiana.
Jedan čovek i njegov klavir su među najzahtevnijim i najtežim projektima u džezu, jer je teško izbeći monotoniju ili prelazak u izvođjenje koncertne muzike. Zato se za ovakve iskorake u karijeri odlučuju samo veliki i posebni. Otud ne čudi što su i dalje merodavni Art Tatum, kao jedan od najvirtuoznijih pijanista, ili Duke Ellington i Thelonius Monk, kao najveći kompozitori. Za Tigrana Hamasyana ipak ne važi monkovska težnja, on je svoj izraz iznašao kao splet uticaja.
Svoju posebnost mladi Jermenac je iskazao na ranijim bendovskim projektima, izgradivši muzički identitet na džez idiomima kojima je pridodao samosvest svog etničkog porekla, ali ne prilazeći im kao world muzici. Melodijsku osnovu džeza, jermenske i klasične muzike na istoj talasnoj dužini, ovaj pijanista je iskoristio da nam na sinoćnom solističkom koncertu ponudi i priredi izuzetno muzičko/poetsko veče.
Tehnika sviranja, koja je i više od virtuozne, nije u prvom planu u izvođenju. Tigran je punu pažnju publike držao pre svega menjajući dinamiku i tek pokojim iskorakom ka klavirskom bubnjanju. Teme su dugačke, ali i prelepe, a improvizovani delovi u koje nas uvodi su i više nego efektni.
Vokal koji podvlači klavirska pratnja ili klavirska bravura koju prati glas (kako god da je publika doživela spoj ljudskog i mehaničkog instrumenta) je tenziju u publici lagano dizao, da bi se finiširalo Tigranovim vokalnim poigravanjem koga se ne bi postideo ni recimo Bobby McFerrin.
Dugački lirični i suptilni klavirski pasaži najčešće su asocijacija na koju od Gnossienne ili Gymnopedies Erika Satia. A Fable je bajka u koju je smeštena i jermenska hrišćanska himna Mother, Where Are You? i maestralni Tigran Hamasyan.
Nekad davno i neznano gde memorisala sam jednu od najboljih definicija džeza: to je kada se iznenadite slušajući muziku. Da je definicija tačna potvrdio je sinoć mladi pijanista, završivši numeru usred zahuktelog prebiranja po dirkama.
Where are you, my mother, sweet and tender?
Your motherly love burns in me.
My eyes are full of tears. And no one is here to wipe them.
By 
"Nekad davno i neznano gde memorisala sam jednu od najboljih definicija džeza: to je kada se iznenadite slušajući muziku. Da je definicija tačna potvrdio je sinoć mladi pijanista, završivši numeru usred zahuktelog prebiranja po dirkama."
čega? šta se željelo reći ovom divnom rečenicom?
Sada mi je još više žao što nisam bio na koncertu.
Ipak…
[quote]šta se željelo reći ovom divnom rečenicom?[/quote]
optometar
ovom divnom rečenicom nije se želelo reći ništa.
sve divne rečenice uglavnom ne govore ništa. na kraju se tako ispostavi. bilo o čemu da se radi pa i o jazz koncertu. što divnija rečenica to "ništije". nisu krive rečenice…
Sjajan… Dovoljno je bilo biti tamo i uzivati, i nema potrebe post festum iznositi nikakve definicije dzeza, pogotovo ne gorepomenute.
Ako ćemo se kriti samo iza lepih stvari u redu. Ako ćemo govoriti istinu govorićemo ISTINU. A istina je nažalost daleko od lepih stvari. Zašto to krijemo? Zato što se stidimo istine? Zato što ne želimo da spoznamo istinu? A istina je sledeća: svaki lep utisak koji su sa pravom ostavili svi učesnici beogradskog festivala pokvario je organizator. Propustima koji se ne mogu opravdati. Ako ga vi ulizički opravdavate jer vam je to "ljubav" ja kao laik ne moram niti hoću. Došao sam da slušam jazz. Za to sam platio pošteno kartu koliko su organizatori tražili. Nisam očekivao da ću za svoje pare čučati, stajati ili sedeti na hladnom betonu. A sve sam to doživeo. Ja običan pošteni posetilac sa kartom. A vi "novinarske xxx" koji ste imali urednu akreditaciju šta ste doživeli? Ja treba da govorim o tome, a vi da hvalite?
Neka vas je stid. Iduće godine ja vam ne bi dozvolio pristup festivalu. Na vašu sreću ja nisam organizator. Ćutite i trpite.
Zasto mracite? Ucili ste u osnovnoj da sastavi treba da imaju uvod, razradu i zakljucak. Ovaj zakljucak lepo zvuci, a uz to i ima neke veze sa koncertom, za razliku od vasih komentara.
pando je li bolje išta nego ništa?