BJF (3): Zerkman Big Bang, Azymuth

Mesto: SKC, Beograd / Datum: 29.10.2010. / Foto: Ivana Čutura

Problem preklapanja termina glavnog i ponoćnog programa, sa kojim smo bili suočeni prvog dana festivala, aktuelan je bio i sinoć. Cena napuštanja izuzetnog nastupa Charlieja Hadena i njegovog Quartet Westa, zarad stizanja na početak ponoćnog programa po svaku cenu, učinila se previsokom. Uputili smo ka SKC-u oko pola 12, gde smo zatekli već zahuktalu svirku beogradskog Zerkman Big Banga.

Publika u veoma dobro ispunjenoj sali u tom momentu je pažljivo pratila izvođenje numere Chrome. Svirka na tragu Milesove Bitches Brew faze, sa dodatnim uplivom elektronike i možda pomalo preteranim procesuiranjem duvačkih instrumenata, čini se u prvom momentu jako interesantnom. Međutim, da bi ovakva svirka opravdala mesto na jednom džez festivalu, i što je još bitnije, uspela da zadrži pažnju nešto zahtevnijeg slušaoca, potrebno je ipak nešto više od zaista solidnog gruva koji ovaj bend isporučuje uživo.

Uspeli smo da čujemo još par numera s aktuelnog debitantskog izdanja Zerkman Big Banga. Kvintet na bini pokušava da izgradi gruv i glasnoćom, tako da je u krajnje neadekvatnom koncertnom prostoru SKC-a (posebno za bendove koji u sastavu imaju zvonke duvačke instrumente) postojala opasnost da publika bude bukvalno oduvana nemilosrdnim zvučnim talasima sa bine.

Ne znamo da li je činjenica da Zerkman, nakon skoro trideset godina, ponovo nastupa na Beogradskom Jazz Festivalu (svirao početkom osamdesetih sa Big Bendom) bila poseban motiv ovom interesantnom trubaču, ali videlo se da je bend prilično ozbiljno shvatio izazov. Poslednja numera u setu svojim sving vajbom kao da najavljuje buduća stremljenja benda, ka svirci više okrenutoj džezu.

U kratkoj pauzi između dve svirke, usled ogromne gužve u holu i ispred šanka, bilo je praktično neizvodljivo doći do osveženja, čija je cena ove godine bila začuđujuće korektna. Sada već skoro dupke puna sala bila je spremna za legende brazilske scene, bend Azymuth, koji (sa kratkim pauzama) funkcioniše dobrih 38 godina.

Čim je krenuo nastup ove jedinstvene fank-džez-samba trojke, koja svoju muziku definiše kao „Samba Doido“ (ili u slobodnom prevodu „luđačka samba“) jasno je bilo o kakvoj se klasi ovde radi. Nastup u Beogradu dao je priliku bendu da promoviše još uvek aktuelni album Butterfly, jedan od boljih u novijoj istoriji benda. Odatle su se mogle čuti, između ostalih numera, i moćna verzija istoimenog Herbie Hancockovog komada iz 1974. Butterfly i ništa manje efektna Os Cara La. Bend nije propustio priliku da odsvira svoj najveći hit Jazz Carnival, ali ni da izvede čuvenu The Girl From Ipanema Antonia Carlosa Jobima.

Cela sala SKC-a bila je sinoć hipnotisana lepljivim gruvom Azymutha. Naravno, zvuk je bio daleko od savršenog – topao i mek ton Jose Roberto Bertramijevog Rhodesa se povremeno gubio u nemilosrdnoj eksploataciji materijala moćne ritam mašine, kao i mnoge nijanse svirke majstora petožičanog basa Alexa Malheirosa. No činjenica da je postava benda svedena, a ni da zvuk nije previše slojevit te da je baziran uglavnom na gruvu, bitno je pomogla da odličan utisak ne bude pokvaren.

Suveren je bio Ivan Conti iza svog pozamašnog kompleta bubnjeva. Radi se o jednom od onih instrumentalista koji se nikad nisu pribojavali uticaja i najmodernijih muzičkih stremljenja, tako da pod njegovim uticajem elegantna samba benda dobija prizvuke pravaca kao što su hip-hop ili drum & bass. Jako kvalitetna i ubedljiva svirka brazilskih legendi, dobra atmosfera i odlična poseta, osnovne su karakteristike ponoćnog programa drugog dana 26. BJF-a.

.