Blazin’ Quartet – Jalkan Bazz (Metropolis)

Balkanski džez i balkanska muzika generalno, posmatraju se kao originalna, autentična i često jedinstvena forma, bez obzira što je u svom nastanku obilato pozajmljivala od mnogih drugih kultura (pri čemu bi pojam ‘kultura’ neretko znao da dobije i izvrnuto značenje). Tradicionalni evropski folk iz različitih podneblja, romska, turska muzika, jevrejski klecmer, sve su to pravci koji su direktno uticali na nastanak onoga što danas dično predstavljamo u svetu. No, voleli je ili ne, ritmička kompleksnost, otvorenost prema drugim muzičkim pravcima i mogućnost improvizovanja u neobičnijem harmonskom okruženju neobično jako privlače džez muzičare sa Zapada da se često i veoma predano posvećuju izučavanju muzike sa ovog i okolnog prostora.

Ako su svojevremene najave Blazin’ Quarteta za nastupe na prestižnom North Sea Jazz festivalu (gde su nastupili čak tri puta za redom) u stilu ‘they bring together worlds that you would not think possible’ verovatno preterane, jasno je da se ova zvanično holandska, ali etnički jako šarolika postavka zaista trudi da briše granice između žanrova. Osvojiti nacionalni Dutch Jazz Competition u zemlji koja jako polaže na tradiciji džez edukacije nije mala stvar, a na krilima takvog uspeha Blazin’ Quartet snima kod kritike prilično ishvaljeni debi Finding A Way.

U godini osnivanja (2008.) gostovali su i na Novosadskom Džez Festivalu. No i pored toga za njih se u Srbiji čulo tek prošle godine, kada je saradnja sa Rambom Amadeusom na novom albumu Jalkan Bazz verovatno dovela i do objavljivanja za domaći Metropolis, pa smo došli i do mogućnosti da legalno konzumiramo jedno vrlo dobro izdanje.

Jezgru benda – bubnjaru i lideru (rođenom Sarajliji) Srđanu Ivanoviću, Bugarinu Mihailu Ivanovu na basu, Šveđaninu trombonisti Michaelu Rörbyju i jedinom Holanđaninu u postavi, saksofonisti Joaou Driessenu, pridružuju se i Rambo Amadeus kao producent i gost na gitari/vokalu, i Zlatko Baraškaj na elektronskim uređajima i gramofonima.

Rambov kreativni nadzor oseća se već na uvodnoj 225 (Call Me) gde semplovi arhaičnog Glasa iz naroda direktno podsećaju na njegov eksperimentalni izlet Mikroorganьizmiя. U ovom komadu je, doduše, sve pomalo prenaglašeno: i Rambov uticaj, i elektronika, i etno nasleđe ovih prostora, te ako bi se na osnovu njega sudilo o ostatku albuma, lako bi se napravila greška.

Već od druge kompozicije je jasno da bend drži kreativnu kontrolu i da se najviše u formi ornamentacije oslanja na pomenute elemente. Rambo se samo u tragovima javlja na ostatku ploče, i to diskretnom vah-vah gitarom u možda najupečatljivijoj stvari albuma Gianni, te bespotrebnom naracijom u About Everything (čiji je i sam autor). Lepljiva tema Gianni je iskorišćena još jedanput u remiksu Guchi, no osim ženskih leleka (koji su valjda esencija i epskog i lirskog duha ovoga naroda) i mekanog haus bita, ne donosi ništa što bi je dodatno obezvredilo.

Joao Driessen još jedan je u nizu saksofonista zapadnog porekla koji su za mene neshvatljivo duboko ušli u tajne autentičnosti balkanskog muzičkog izraza. Pritom zadržava visok nivo improvizacije koji se temelji na očiglednom poznavanju opusa veličina poput Michaela Breckera (jedan od pionira korišćenja EWI-ja) – kao primer je najbolje poslušati Zorba The Greek (nema veze sa grčkim tradicionalom) i U.E.N. Upravo pomenuta numera i Hope prezentuju interesantno harmonizovanje dva duvačka instrumenta kao jedan od brojnih kvaliteta ove formacije.

Autor većine materijala je lider benda Srđan Ivanović, koji zajedno sa Vladimirom Kostadinovićem narušava uvreženo mišljenje o bubnjarima kao pratećim muzičarima u džez bendovima. Štaviše, radi se o prilično jakim autorskim figurama (takav trend je na svetskoj sceni, naravno, već odavno prisutan).

Album koji na ovako diskretan i ukusan (nepopulistički) način koketira sa etno motivima kod mene će se (pod uslovom da ima dobru muzičko-idejnu osnovu) uvek dobro kotirati. Blazin’ Quartet imaju vrlo dobru startnu poziciju i uz još malo rada, upornosti i sreće mogli bi doći do zapaženije uloge u evropskim džez okvirima.

.

Joao Driessen – tenor saksofon, EWI

Michael Rörby – trombon

Mihail Ivanov – bas

Srđan Ivanović – bubnjevi

Rambo Amadeus – gitara, producent

Zlatko Baraškaj – gramofoni, elektronika