Bobby McFerrin – VOCAabuLarieS

Bobby McFerrin je div oktavskih skokova, manifestacija savitljivog jezika i raznih ritmičkih uobličenja, zvukova tvrdog i mekog nepca i poznavalac većine tradicionalnih a capella formi. Uz sve to, ocenjen je i kao „izuzetan zabavljač“, što je puritanskom delu publike bilo od velikog značaja, te je planetarni uspeh njegovog singla Don’t Worry, Be Happy bio usud koliko i blagoslov. Činjenica da je radio sa najvećim mejnstrim imenima u džezu, Bečkom Filharmonijom, Dreamworks kompanijom i Billom Cosbyjem možda ga je lišila saradnje sa ljutim džez magovima današnjice, ali je svakako učinila da vokalna muzika postane etablirani deo svetske muzičke ponude.

Najnovije McFerrinovo ostvarenje Vocabularies je iskorak u odnosu na sva njegova prethodna izdanja po pitanju organizacije materijala i načina njegovog nastajanja. Nastalo kao plod sedmogodišnje saradnje sa Rogerom Treeceom (kompozitor, aranžer, dirigent i člana McFerinovog sastava Voicestra), ono je niz pesama koje pokazuju McFerrinove improvizacije sagledane kroz prizmu jasno uokvirenih kompozicija, sa njegovim glasovnim vinjetama kao sastavnim elementima. Kao neko ko dobro poznaje McFerrinov rad i ko je imao nebrojeno puta priliku da bude deo njegove izvođačke magije, Treece je samouvereno pristupio poslu: autorski dvojac je, za potrebe ovog albuma, uposlio virtualni hor od preko 50 pevača sa raznih strana sveta (izmedju ostalih i Lucianu Souzu, članove New York Voices, Lisu Fletcher, Janis Siegel iz Manhattan Transfera) kako bi se za pesme obezbedila savršena građa.

Na McFerrinu je bio zadatak da probudi kompozitora u sebi (pri tom održavajući „improvizatorsko ja“ u životu) a na Treeceu je bilo da razume i izuči način rada svog saradnika kako bi svoja kompozicijska rešenja lišio suvišnog akademizma (iako je doza istog bila neizbežna). Veliki broj melodija preuzet je sa fantastičnog albuma Medicine Music i upravo u tretmanu ovih tema može da se vidi razlika koja se želela postići na Vocabularies. Teme na Medicine Music su sveže i nose neverovatnu snagu spontanosti i izvornosti afričkog i starozavetnog sakralnog nasleđa. Treece i Mcferrin im udahnjuju novi život i oblače ih u novo harmonsko i ritmičko ruho, gde pesme postaju kompleksnije od bilo čega iz dosadašnjeg McFerrinovog opusa. Prilog ovoj tvrdnji je He Ran to The Train, organizovana oko dve teme sa gorepomenutog albuma, ali proširenog ritmičko-harmonskog „vokabulara“.

Naslovi Mcferrinovih albuma otkrivaju i njihovu prirodu, što je slučaj i sa Vocabularies. Jezik je sredstvo komunikacije, ali i oruđe prepoznavanja/raspoznavanja i razdvajanja/izdvajanja, te je svaki pevač i te kako omeđen svojim jezičkim nasleđem. Zakonitosti maternjeg ili prvog jezika odzvanjaju čak i sketom kao zbiranjem proizvoljnih slogova, pa su po ovom pitanju najsrećniji oni rođeni u u okruženju kulturnog pluralizma i višejezičnosti. McFerrin je uspeo da se, sarađujući sa mnoštvom pevača i izučavajući muzičke oblike godinama unazad, približi razumevanju i poštovanju pojedinačnih kutura do tačke kada je počeo da ih opaža kao deo sopstvenog kulturnog nasleđa i identiteta, i upravo je pluralizam prigrlio kao deo svog radoznalog duha.

Ljubav koju McFerrin iskazuje prema građi ovog albuma čini da slušalac ima utisak da čuje pesme sačinjene na kakvom globalnom proto jeziku, a ne da se ispred njega zapravo nalazi zbrka zulu, ruskog, svahili, hebrejskog, mandariskog, kineskog, francuskog, nemačkog, engleskog, arapskog, portugalskog, španskog, japanskog, latinskog, sanskrita i dela „leksičkog fonda“ McFerrinovog izmišljenog jezika. Upravo je jezička sinteza ono što daje legitimitet izrazitoj eklektičnosti ove vanvremenske ploče, kao što i žanrovska raznolikost (pop, džez, duhovna, srednjeistočna, klasična muzika, itd) daje kredibilitet razmahanom kosmopolitizmu.

Baš kao što je u vreme „poetry-and-jazz” pokreta Ken Nordineova Word Jazz serija bila po svojoj bizarnoj, kafkijanskoj prirodi, uspela kritika tadašnjih društvenih normi Amerike koje su dolazile od glasova televizijskih reklama i filmskih trejlera, tako je i Vocabularies odraz sveopšte snage čovekoljublja koje nedostaje Americi i svetu. Kao retko koje izdanje u poslednjih 30 godina Vocabularies slavi čoveka i zajednicu, igru i zanos, muziku kao dokaz Pozitivnog Apsoluta, radost života. Say Ladeo!

Vokali – Roger Treece, Lisa Fischer, Joey Blake, Kim Nazarian, Janis Siegel, LaTanya Hall, Luciana Souza, Albert Hera, Lauren Kinhan, Peter Eldridge, Alexandra Montano, Andrea Figallo, Darmon Meader, Darryl Tookes, Dave Worm, Katie Campbell, Kristina Boerger, Amelia Watkins, Aubre Johnson, David Root, Everett Bradley, Fletcher Sheridan, Gary Eckert, Mark Johnson, Michele Eaton, Michelle Mailhot Vines, Pierr, Cook, Rhiannon, Ryland Angel, Sandra Anderson, Beth Quist, Bonnie Denise Christiansen, Cole Davis, Curtis King, Daniel Abraham Deveau, Darren Percival, Datevik Hovanesian, David B. Whitworth, Elizabeth Farnum, Gayla Morgan, Josephine Lee, Judi Donaghy, Kevin Osborne, Lincoln Briney, Marlon Saunders, Michael Steinberger, Michel Weir, Richard Slade, Rosan Eckert, Sussan Deyhim, Theo Bleckmann, & Thom Baker