By 
Nemački kvartet Bohren & Der Club Of Gore, od svojih početaka koji sežu u devedesete godine pa do današnjih dana, prešao je neobičan razvojni put od dum-metala do mračnog ambijentalnog džeza prožetog atmosferom opskurnih „noar” filmova. Prekretnica u zvuku benda poklapa se sa odlaskom gitariste Reinera Henseleita, posle dva izdata albuma i isto toliko EP-ja, i dolaskom sada već stalnog člana, Christopha Clösera. Njegov arsenal instrumenata koji čine saksofon, klavir, električni klavir i vibrafon, dao je džez šmek njihovom muzičkom izrazu i praktično potisnuo do tada dominirajući svedeni gitarski zvuk. Bendu je takva personalna promena omogućila veću slobodu u eksperimentisanju i izlazak iz početnih limitiranih okvira.
Njihova postepena, ali konstantna evolucija, uz povremeno vraćanje korenima, dovela ih je i do najnovijeg, osmog albuma u karijeri. Prepoznatljivi stil koji su godinama gradili – mračni kinematografski pristup i izrazito spor tempo – i dalje je prisutan. Kao pomak u odnosu na ranija izdanja, u oči/uši prvo upadaju složeniji aranžmani i raznovrsnija zvučna paleta.
Već u uvodnoj numeri “Im Rauch” primetna je aktivnija upotreba akustičnog, a kako album odmiče – i električnog klavira, potom sintisajzera, melotrona i vibrafona. I pored raznolikog instrumentarija bend u osnovi ostaje veran svom elegičnom pristupu i teškim valjajućim temama. Maksikalno uzdržani, ali precizni ritmovi podržani snažnim basom, uz romantičarski, ponekad i “dron” zvuk Clöserovog saksofona, čine neizostavni deo i ovog izdanja.
Novina su horski glasovi u pozadini koji se praktično stapaju sa razvučenim tonovima električnog klavira i sintisajzera. Završne i najduže teme “Verloren (Alles)” i “Komm zurück zu mir”, iznenađuju svojom slojevitošću i praktično predstavljaju sublimaciju svega ponuđenog, te se čine kao savršene za njegov veličanstven završetak.
Bohren & Der Club Of Gore su na novom albumu zadržali najbolje od sopstvenog nasleđa, ali su uveli i određene novine koje je teško staviti u bilo kakve kalupe. Zahvaljujući širem zvučnom spektru njihova muzika ne deluje više toliko hermetično, tako da potencijalne slušaoce mogu pronaći i u publici kojoj su uvek bili isuviše monotoni, mračni i teški za slušanje. Njihovim poklonicima je ostalo da uživaju u prepoznatljivom dubokom ambijentalnom džezu, analiziraju suptilne pomakeu zvuku i osluškuju šta će se od svega ponuđenog izroditi u budućnosti.
Spisak numera: Im Rauch, Bei rosarotem Licht, Fahr zur Hölle, Irrwege, Ganz leise kommt die Nacht, SegeIn ohne Wind, Unrasiert, Verloren (alles), Komm zurück zu mir.
Muzičari: Thorsten Benning – bubnjevi; Christoph Clöser – saksofon, klavir, Fender Rhodes, vibrafon; Morten Gas– orgulje, sintisajzer, melotron, Fender Rhodes, osmožičani bas, vokoder; Robin Rodenberg – bas gitara, kontrabas.
By 
E, ja skinuo ovaj album, ali ga jos nisam bio preslusao, kad evo recenzije… bas fino, tako da posle ovog youtube slusanja uz citanje recenzije, odmah ga brisem sa diska. Drugo, ovo naravno nije jazz, ambijent jeste, ali jazz nije. Ali recimo da gresim, pa neka autor kaze koje to karakteristike ove ovde muzike imaju dodirnih tacaka sa jazzom. Mislim, necu da kazem da je ovo nesto lose, samo ja to ne slusam, taj duboki ambijent, verujem, a i vidim po reakcijama, da se to ljudima koji slusaju tu vrstu muzike i imaju vremena da presede sat vremena uz oako nesto, ili da im to posluzi kao neka pozadinska muzika, vidim da se to njima svidja. Da su izdali neki singl od 5, 6 minuta, pa da kazem da mi se svidja, ovako, smorise.
Bohren & Der Club Of Gore
28.03.2014. god.
Zagreb (HR), Klub Jedinstvo
Ko je u mogucnosti da ide, blago njemu… 🙂