Bohren & Der Club Of Gore: Piano Nights (PIAS/Ipecac)

Nemački kvartet Bohren & Der Club Of Gore, od svojih početaka koji sežu u devedesete godine pa do današnjih dana, prešao je neobičan razvojni put od dum-metala do mračnog ambijentalnog džeza prožetog atmosferom opskurnih „noar” filmova. Prekretnica u zvuku benda poklapa se sa odlaskom gitariste Reinera Henseleita, posle dva izdata albuma i isto toliko EP-ja, i dolaskom sada već stalnog člana, Christopha Clösera. Njegov arsenal instrumenata koji čine saksofon, klavir, električni klavir i vibrafon, dao je džez šmek njihovom muzičkom izrazu i praktično potisnuo do tada dominirajući svedeni gitarski zvuk. Bendu je takva personalna promena omogućila veću slobodu u eksperimentisanju i izlazak iz početnih limitiranih okvira.

Njihova postepena, ali konstantna evolucija, uz povremeno vraćanje korenima, dovela ih je i do najnovijeg, osmog albuma u karijeri. Prepoznatljivi stil koji su godinama gradili –  mračni kinematografski pristup i izrazito spor tempo – i dalje je prisutan. Kao pomak u odnosu na ranija izdanja, u oči/uši prvo upadaju složeniji aranžmani i raznovrsnija zvučna paleta.

Već u uvodnoj numeri “Im Rauch” primetna je aktivnija upotreba akustičnog, a kako album odmiče – i električnog klavira, potom sintisajzera, melotrona i vibrafona. I pored raznolikog instrumentarija bend u osnovi ostaje veran svom elegičnom pristupu i teškim valjajućim temama. Maksikalno uzdržani, ali precizni ritmovi podržani snažnim basom, uz romantičarski, ponekad i “dron” zvuk Clöserovog saksofona, čine neizostavni deo i ovog izdanja.

Novina su horski glasovi u pozadini koji se praktično stapaju sa razvučenim tonovima električnog klavira i sintisajzera. Završne i najduže teme “Verloren (Alles)” i “Komm zurück zu mir”, iznenađuju svojom slojevitošću i praktično predstavljaju sublimaciju svega ponuđenog, te se čine kao savršene za njegov veličanstven završetak.

Bohren & Der Club Of Gore su na novom albumu zadržali najbolje od sopstvenog nasleđa, ali su uveli i određene novine koje je teško staviti u bilo kakve kalupe. Zahvaljujući širem zvučnom spektru njihova muzika ne deluje više toliko hermetično, tako da potencijalne slušaoce mogu pronaći i u publici kojoj su uvek bili isuviše monotoni, mračni i teški za slušanje. Njihovim poklonicima je ostalo da uživaju u prepoznatljivom dubokom ambijentalnom džezu, analiziraju suptilne pomakeu zvuku i osluškuju šta će se od svega ponuđenog izroditi u budućnosti.

Spisak numera: Im Rauch, Bei rosarotem Licht, Fahr zur Hölle, Irrwege, Ganz leise kommt die Nacht, SegeIn ohne Wind, Unrasiert, Verloren (alles), Komm zurück zu mir.

Muzičari: Thorsten Benning – bubnjevi; Christoph Clöser – saksofon, klavir, Fender Rhodes, vibrafon; Morten Gas– orgulje, sintisajzer, melotron, Fender Rhodes, osmožičani bas, vokoder; Robin Rodenberg – bas gitara, kontrabas.