Bojan Z Sextet: The Best Of

Mesto: Sava Centar, Beograd / Datum: 05.03.2013. / Foto: Ivana Čutura / Video: Zlatan Dimitrijević

Bojan nije čest gost u svom rodnom gradu. Po sopstvenom priznanju, održao je više koncerata u okruženju nego u Beogradu. Nezadovoljan koncertom na BJF-u 2006. odlučio se za veći prostor Sava Centra, uz drugačiju organizaciju. Na promociji samog koncerta su angažovani, pored ostalih, glumac Sergej Trifunović i PR menadžerka Barbara Garčević, koji se inače ne bave promocijom džez koncerata, pa je u startu sve izgledalo drugačije. Velike bilborde u centru grada, koji najavljuju solističke džez koncerte, viđali smo možda samo za (otkazan) nastup Chrisa Bottija, a tu je i Bojanovo pomalo iznenađujuće gostovanje u emisiji Ivana Ivanovića, premda smo tamo nedavno videli i Marinu Abramovič. Trud se isplatio i sala je bila gotovo puna, a s obzirom da je koncert održan u sušnoj sezoni bez većih događaja, verovatno je i taj podatak uticao na brojnost posetilaca, uz poprilično probuđenu klupsku džez scenu.

Bojan poslednjih meseci promoviše svoj solo-klavirski album „Soul Shelter“, ali je odlučio da se domaćoj publici prestavi presekom dosadašnjeg rada. Sa muzičarima koji čine njegov sekstet dugo se poznaje, pa ga slobodno možemo nazvati njegovom „sigurnom zonom“. Reč je o Julienu Lourau na saksofonu, Nenadu Gajinu na gitari, Martijnu Vinku za bubnjevima, Thomasu Bramerieju na kontrabasu i Teodosi Spasovom na kavalu. Razlog za ovakvu odluku teško da može biti želja za dokazivanjem i dodvoravanjem auditorijumu, mada stoji činjenica da bi solistički nastup bio preveliki zalogaj za deo publike. Čini mi se kako Bojan veruje da duguje Beogradu jedan koncert „opštijeg“ karaktera, kao da postoji potreba za ponovnim uspostavljanjem baze, dok tačkice ne počnu redovnije da se povezuju.

Pod parolom „kad je bal nek je maskenbal“ na sceni Sava Centra smo zatekli interesantnu i nenametljivu scenografiju (koja je uključivala i video sadržaje) Jasmine Holbus, pa i mlađi deo publike za koji pretpostavljam da ga čine učenici muzičke škole. Mora se priznati da su ovaj audio-scensko-vizuelni doživljaj narušili snimatelji koji su se zgrčili u par kvadrata, u lični prostor muzičara, pa se čak desilo da je Gajinu u jednom trenutku bio isključen kabl.

U skladu sa svojim istraživanjem zvuka na Rhodesu Bojan je simbolički otvorio koncert numerom „Hometown“ i naznačio u kom pravcu će se koncert odvijati, i kada je reč o izboru pesama (klasična „best of“ kompilacija) i kada je reč o aranžmanskim rešenjima za sekstet. Na lutriji koju uvek igramo sa ozvučenjem Sava Centra nismo prošli loše, pa se moglo uživati u skladnom uklapanju razigranih etno i fjužn pristupa koji su bili karakteristični za ceo nastup.

Ako i koja numera na studijskom albumu štrči iz ovog okvira, aranžmanski je bila ukusno prilagođena. Bojanova sposobnost da inkorporira etno elemente u savremene džez tokove, koja se može porediti na pr. sa talentom Avishaija Cohena, došla je do izražaja u više navrata. Tako je i Julien Lourau u Bojanovom verbalnom obraćanju zaslužio nadimak Žika, što je ovaj naročito opravdao prilikom sviranja „Gradinog kola“, numere koja su u amanet Bojanu ostavili otac i ujak. Upečatljivo je bilo i gostovanje Predraga Revišina pri samom kraju koncerta, kada smo videli lep duet kontrabasa na sceni. Što se samog Zulfikarpašića tiče, svirao je relativno odmereno do druge polovine koncerta, kada se prepustio malo slobodnijim i intenzivnijim improvizacijama.

Nakon dva sata svirke, pred sam kraj bisa, postalo je jasno da će puška koja visi u prvoj sceni opaliti, pa je fotelja u desnom uglu pozornice poslužila Sergeju Trifunoviću da odglumi sevdah. Ovaj dodatak za šou program mi se učinio nepotrebnim; a i muzičari su iskrivili vratove gledajući kad će nova čaša biti slomljena.

Da nije reč o običnom koncertu govorilo je odlično raspoloženje koje je vladalo na sceni, a koje je sam Bojan prokomentarisao rečima:“Osećam se kao Tito“. Odnos Tita prema džezu je čisto političko pitanje, ali familijarnost koju je Bojan osećao na sceni lako je povezati sa prošlim vremenima. Hvala mu na sjajnom koncertu.