Bojan Z: Soul Shelter (Emarcy/Universal France)

Bojan Z ne izdaje prečesto albume na kojima svira bez pratnje drugih muzičara, ali tradicija koncerata koje održava u solo formatu vuče korene još s kraja devedesetih godina – održala se kao konstanta u njegovom kalendaru i u vreme kada je izdavao uspešne albume u različitim postavkama. Prethodni solo album “Solobsession” izdat je pre desetak godina i bio je znak pijanisti da i na ovom polju može da računa na uspeh.

“Soul Shelter” je prvo izdanje pod Bojan Z etiketom nakon uspešnog projekta Tetraband, u godini kada ovaj muzičar ravnopravno učestvuje na još jednom interesantnom izdanju, “3+3”, odsviranom sa (među ostalima) doajenima francuske džez škole Louisom Sclavisom i Henrijem Texierom. Po njegovim rečima, on ne objavljuje muziku kada nema šta da kaže, tako da se za “Soul Shelter” ne može reći da je nastao tek zbog impresioniranosti akustikom koncertne hale italijanskog proizvođača klavira Fazioli, u kojoj je juna prošle godine snimljen ovaj album.

Ploču oprezno otvara tema “Full Half Moon” relativno jednostavnom temom odsviranom najpre jednom rukom, dok druga ruka koristi telo klavira kao perkusije. Zatim tema kreće da se na različite načine harmonizuje, da bi od fraze koja blago podseća na “Strawberry Fields Forever” čak lagano uplovila i u apstraktnost romanticizma, otkrivajući Bojanove uzore i van domena džeza i pop muzike.

Fender Rhodes se u Bojanovom arsenalu nalazi nezavisno od toga svira li samostalno ili sa bendom, a njegovu simultanu svirka dva instrumenta ovde prvi put čujemo na možda i najradikalnijem komadu “Hometown”. On inkorporira i suptilnu elektroniku koja Bojanovom izrazu nikad nije bila strana. Etnička pripadnost ovim prostorima isplivava kroz živahniju “Bohemsku” koja pojačava osećaj optimizma i diskretnim citiranjem Bethovenove “Ode radosti”.

Najdinamičniji momenat, gde je Bojan i nekako najrasviraniji jeste “Nedyalko’s Eleven” koja pokazuje muzičarevu ne samo čisto tehničku kompetentnost, već i harmonsku verziranost. Kompozicija koja bi svoje mesto morala da nađe u koncertnom repertoaru pijaniste, nevezano za format benda. Album zatvara elegantna verzija Ellingtonove “On A Turquoise Cloud”, kojom Zulfikarpašić na adekvatan i dorastao način odaje počast verovatno najznačajnijem kompozitoru u istoriji džeza.

Bojan nas je, bez obzira na postave u kome izdaje i svira, navikao da nikad ne razočara; tako je i sa ovim nepretencioznim izdanjem kome istinski ljubitelji klavirske muzike treba da se raduju.

.