Bojan Z Tetraband – Humus (Universal)

Nagrada za najboljeg evropskog džez muzičara (Hans Koller Prize) 2005. promovisala ga je u istinskog džez-superstara. Bojana Zulfikarpašića, pre 42 godine rođenog u Beogradu, teško bismo mogli da svojatamo kao našeg, bez obzira na to što je prve muzičke korake napravio u Srbiji. Francuska, u koju se preselio još krajem osamdesetih, ipak je zemlja koja se smatra njegovom pravom muzičkom domovinom. Svirajući sa istinskim divovima džeza kao što su Michel Portal i Henri Texier (njegov sjajni Azur Quartet smo slušali 2004. na Kolarcu), a u čijim radovima se nametao u više navrata i kao kompozitor, uspeo je da „pokupi“ mnogo od francuskog džez šmeka, te kombinujući ga sa delikatnim i ukusnim balkanskim etno uplivima, napravi nešto što bez problema može da se prepozna kao njegovo lično delo.

Do aktuelne Tetraband kolaboracije došlo je relativno slučajno, kada je pariski festival Jazz à la Villette 2007. zamolio Bojana da po svom izboru napravi kombinaciju za jedan nastup te godine. Na pamet mu je prvo pao Seb Rochford, bubnjar britanske pank-džez atrakcije Acoustic Ladyland. Ritam sekciju upotpunjava italijanska basistkinja Ruth Goller (od nedavno i sama članica Rochfordovog benda), a njima se 2008. pridružuje i jedan od heroja njujorške eklektične underground scene, trombonista Josh Roseman. U aprilu iste godine, ova postavka ulazi u studio, gde nakon tri dana intenzivnog rada nastaje materijal koji se nalazi na disku Humus. Duga postprodukcija i usaglašavanje termina prolongirali su izlazak albuma za kraj 2009. godine.

Imena i istorijat članova benda i pre preslušavanja daju sliku o tome kako će ova ploča zvučati. Snažno, agresivno i beskompromisno, predstavljajući do sad najtvrđe Bojanovo izdanje. Zulfikarpašića smo na koncertima navikli da vidimo sa jednom rukom na akustičnom klaviru, a drugom na Fender Rhodesu. Ovom prilikom je svom arsenalu pridodao još jedan instrument, koji je sam patentirao. Frankenštajn među instrumentima sa dirkama nosi naziv ksenofon, i sastavljen je od delova različitih elektronskih klavijatura (nabavljenih putem e-baya), smeštenih u školjku Fender Rhodesa. Ovaj instrument čudnog, na momente distorziranog gitarskog zvuka, igra veoma bitnu ulogu u formiranju slojevitog izraza na Humusu. Najbolji primeri ovakvog pristupa su rokerski komad srednjeg tempa Greedy (In Goods We Trust) ili pulsirajuća Thirst Day, u kojoj Bojan na iščašen način harmonizuje skoro sve instrumente sa dirkama koji mu stoje na raspolaganju. No, i pored širokog arsenala s kojim raspolaže, on svaki instrument koristi sa merom i ukusom, tako da klavir s pravom dominira u njegovom ekspresivnom izrazu.

Većina materijala na ploči je njegovo autorsko delo. Humus je mešavina rok pozadine koju diktira dvojac Rochford/Goller, Rosemanovog njujorški iščašenog fank gruva i neizbežnog evropskog mediteranskog izraza, gde Bojan ne beži od onoga što ga je izdvojilo u moru izvrsnih pijanista – balkanskog nasleđa. Stoga je kompozicija Fuzzlija, u svom nosećem 9/8 ritmu, jedan od najubedljivijih momenata na albumu, a ujedno i jedina stvar koja se značajno (pored takođe izvrsne, nešto mirnije No9) oslanja na balkanski melos. Najmelodičnija stvar (uz klavirsku minijaturu Focus@) August Song takođe odbija da se kreće po sigurnom terenu, te svoj pop senzibilitet proširuje avangardnim uplivima.

Autorski su aktivni i Rochford, s kompozicijom Empty Shell, kao i Roseman sa dab gruvom srednjeg tempa Swamp Tune. Prvopomenuta se odlično uklapa u koncept ploče, i najbolje opisuje Rochfordovu personu divljeg i neobuzdanog, ali istovremeno jako iznijansiranog bubnjara. Kontinuitet pesme “kvari” neočekivani ekspresionistički i jako dramatični deo u sredini, koji ukazuje da pravi kvalitet ovog benda leži u živim nastupima. Ostaje da se nadamo da će ova postava zaživeti makar za jednu mini turneju.

Humus je očigledan primer kako četiri muzičara, koji umetnički izraz koriste na prividno potpuno različite načine, mogu da funkcionišu kao jedinka. Termin ksenofonija (koji se zadnjih nekoliko godina provlači kroz Zulfikarpašićev rad) može se u ovom slučaju s punim pravom primeniti – alteracije u akcentu i intonaciji, koje u muzičkom izrazu pojedinaca ovde itekako dolaze do izražaja, daju ovoj ploči jedinstven i neodoljiv šarm.

Bojan Zulfikarpašić – klavir, Fender Rhodes, ksenofon

Josh Roseman – trombon

Ruth Goller – električni bas

Sebastian Rochford – bubnjevi