Boris Kovač – Chamber Music (Long Arms Records/ B92)

U neku ruku, sva muzika koju poslednje dve decenije Boris Kovač pravi i izvodi mogla bi se opisati kao kamerna muzika. Osećaj za sitne detalje, prefinjena kontrola nad dinamikom, elegantni tempo kojim se većina njegovih kompozicija kreće, sve su ovo odlike muzike što podjednako gleda da zavede i srce i intelekt i duh.

Kao čovek dobro pripremljen kroz džez i avangardne pustolovine sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, i rigorozno proučavanje najvažnijih filozofskih učenja zapadne civilizacije, Kovač svoj kreativni rad izvodi na osetljivoj granici između cerebralnog izazova i romantične muzike koja leči. Chamber Music, ovogodišnji dvostruki CD, možda je i najbolji Kovačev spoj te dve tendencije u ovoj deceniji.

Za razliku od La Danza Apocalyptica Balcanica ansambla koji je svojom šarmantnom plesnom elegancijom pokušavao da olakša neke od rana nanesenih ovim prostorima krajem prethodnog veka, koketirajući sa kabareom, strastvenim tangom i narodnjacima, Kovač na ovom albumu nudi kompleksniju, težu muziku. Anamnesis, Ecumenical Mysteries je splet kompozicija urađen 1992. godine, zasnovan na Platonovom konceptu prizivanja u sećanje stvarnog sveta (obasjanog suncem) i Kovačev odgovor na sukobe u regionu i (kvazi)religijsku pozadinu poslednjih balkanskih ratova. Objavljen 1996. godine za kanadski Victo, Anamnesis je u svojoj novoj verziji zrelije čitanje materijala koji je originalno bio nabijen strašću, ali i sumnjom, osećanjima ali i cerebralnom kontrolom nad emocijom.

Sunny Orchestra materijalu pristupa pažljivo, odmereno, sa Kovačem koji iz iste muzike pokušava da izvuče odjeke što su se promišljanjem i slušanjem originalnog koncepta nakupili tokom gotovo dve decenije. Četiri dela originalne kompozicije su u novim verzijama skraćeni (osim finala), prečišćeni tako da se pitanja koja je sebi kompozitor originalno postavljao razrešuju efikasnim, sigurnim potezima. Ovo je i dalje muzika intelektualca koji se prepušta nemuštom, odraslog muškarca koji u sebi pronalazi ne samo dete već i ženu, ali je još suptilnija u svojim razvijanjima lirskih motiva nego što je originalno bila. Prefinjen alt Svetlane Spajić i mecosopran Milice Šuice nežno se razlivaju preko fagota Saše Panića, prepliću se sa violončelom Timee Kalmar ili Kovačevim saksofonima, kroz fraze i narative na momente lepe skoro do naivnosti, ali već u sledećem trenutku sasvim svesne svoje krhkosti, svog nelogičnog opstajanja u svetu u kome je boravak uvek skopčan i sa prkosom, borbom.

Drugi disk ovog izdanja koga izvodi novosadski gudački kvartet TAJJ, proširen dodatkom oboe i perkusija, svojevrstan je presek Kovačeve karijere iz poslednjih deceniju i po. Nove verzije kompozicija rađenih po narudžbini ili za svoje potrebe, rearanžirane i osvežene, kao i kompozicije sa prvog diska profitiraju od dubinskog, kritičkog pogleda koga im upućuje autor. Sam Kovač naglašava da je tema koja povezuje ove kompozicije „visija“ iako je on rođen i živi u panonskoj ravnici. Ali, dobro se čuje to na šta misli: svojevrsna izdvojenost iz sveta (i društva) čak i u kompozicijama koje najstrastvenije plešu uz folklorne motive, svojevrsni dugačak, zamišljen pogled na stvarnosti koje iz daleka i ne izgledaju sasvim stvarne.

Dances and Ballads from the Highland je raznovrsnija i, uslovno rečeno, razuzdanija polovina ovog paketa, prepuna primera ljupkosti (pa čak i povremene duhovitosti!!) koja se u Kovačevu muziku uvukla sa godinama, kao u novim interpretacijama petnaest godina starih narodnjačkih varijacija na postojeće plesove (Quasi Waltz ili Quasi Salsa koje znamo sa albuma Play on String), a naročito u, reklo bi se konačnoj, verziji moćne i razoružavajuće The Last Balkan Tango.

Kovačeva muzička vizija je jedinstvena za naše prostore u svom spoju nespojivog – stalnih nemirnih premišljanja, sumnji i dilema mislećeg čoveka i intelektualnog istraživača sa jedne i tradicionalne, pred-svesno razumljive narodne muzike koja ista pitanja i odgovore ponavlja već decenijama, pa i vekovima sa druge strane. Chamber Music je izvanredno ubedljiv osvrt na fascinantnu karijeru autora koji muziku nikada ne pravi zato što mu prija već zato što je to jedini način da opstane u svetu koji izgleda nikada nije onaj pravi, koga Sunce obasjava. Kao podvlačenje crte pred nove Kovačeve radove sa novoosnovanim New Ritual ansamblom (i samim varijacijom na stari Ritual Nova), ovaj album služi kao obećanje da ono najbolje tek dolazi, pa makar to ponovo bilo „samo“ promišljanje već napisane muzike.

Sunny Orchestra:

Svetlana Spajić – alt, Milica Šuica – mecosopran, Aleksandra Krčmar – violina, Timea Kalmar – violončelo, Saša Panić – fagot, Boris Kovač – alt i sopran saksofon, Slobodanka Stević – klavir, Ivana Pavlović – harfa, Lav Kovač – perkusije

TAJJ:

Aleksandra Krčmar – violina, Jovanka Mazalica – violina, Jelena Filipović – viola, Timea Kalmar – violončelo + Vladimir Puškaš – oboa, Ištvan Čik – perkusije