Carla Bley – Carla’s Christmas Carols (Watt)

Sredina decembra po pravilu donosi uvek istu sliku – muzičko tržište bombardovano izdanjima sa ižvakanim božićnim materijalima. Bez obzira na to da li se radi o renomiranim ili sezonskim izvođačima, u 97 posto slučajeva zvučnici sa kojih se začuju praznične melodije kreću prosto da klize usled rezultujuće ljigavosti. Čak i ako je (redak slučaj) neki materijal dobar, u pozadini se uvek čuje zvonjava kasa, koja otelotvoruje sve predrasude vezane za isključivo komercijalne povode izbacivanja ovakvog materijala na tržište.

Ovogodišnja sezona donela je, u svojoj netipičnosti, pored božićnog albuma Boba Dylana (koji u svojoj serioznosti deluje prilično parodično) i praznično izdanje fri-džez ikone Carle Bley. Odluka ove 73-ogodišnje kompozitorke, aranžerke, pijanistkinje, harizmatične bendliderke i, u svom poimanju modernog džeza, uvek avangardne inovatorke, mnogima će se učiniti iznenađujućom, možda i hirovitom. Za Carlu je, međutim, ovaj korak itekako smislen i predstavlja osvrt ka sopstvenoj prošlosti. Detinjstvo ispunjeno muzikom i religijom, zvucima klavira i crkvenih orgulja, te aktivno učešće u crkvenom horu, čine da Carla tretira božićnu muziku s jakom dozom poštovanja i ljubavi.

Ova neobična božićna ploča najvećim delom je snimljena za vreme prošlogodišnje evropske turneje, u jednom malom studiju na jugu Francuske, dok su dve kompozicije koje zatvaraju album zabeležene uživo, na berlinskom koncertu nekoliko dana pre toga. Carla je ovde u društvu svog dugogogodišnjeg saradnika i partnera, basiste Steve Swallowa, kao i Partyka Brass Quinteta, nemačko-engleskog duvačkog ansambla sastavljenog od dve flighorne, horne, trombona i tube.

Pomalo istrošene božićne teme Carla Bley tretira na groteskan, na momente ironičan, a svakako iščašen način, ali slušaoca svojim pomerenim izrazom nikad ne udaljava od činjenice da je Božić tu, pred vratima. I pored alternativne orkestracije i smelih solo deonica svih članova benda, kompozicije ne gube na originalnoj atmosferi kojoj treba da budu u službi. Tako, na primer, tema Oh Tannenbaum počinje sa svim lepim manirima pristojne božićne pesmice, da bi odjednom došlo do harmonskog pomeranja i ritmičkog raspršavanja. Pesma se završava minijaturnim atonalnim kanonom. Da li ste očekivali nešto drugo? Poslednja stvar koja se od Carle očekuje je pridržavanje konvencija.

Na disku su zastupljeni kako klasici Away In A Manger, God Rest Ye Merry Gentlemen, Jingle Bells (koja ovde mutira u iščašeni rege), O Holy Night, Joy To The World, Mel Tormeova The Christmas Song, tako i dva Carlina (doduše ne premijerna) originala – Jesus Maria (prvi put snimljena još 1961. od strane Jimmy Giuffrea) i Hell’s Bells, gde i sam (često nepravedno zanemarivani) Đavo dobija zasluženi pomen. Veoma originalni duvački kvintet Eda Partyke svojim pseudo big-bendovskim zvukom unosi duh Nju Orleansa, neophodan da drži u biti pozitivnu atmosferu cele priče. Solo deonicama se naročito nameće izvanredni trubač i flighornista Axel Schlosser, koji je u Nemačkoj već odavno priznat i cenjen. Iskusni Steve Swallow svojim električnim basom, kao i mnogo puta ranije u drugim postavkama, ima izraženu melodijsku rolu, tako da njegova sola na Away In A Manger i O Holy Night odišu osobenim liricizmom i suptilnošću.

Velika prednost ovakvog izdanja je što, za razliku od ostalih jednokratnih božično orijentisanih albuma, Carla’s Christmas Carols može sa jednakim uživanjem da se sluša u bilo kom periodu godine. Duhovitost, intelekt i višeslojnost ovakvog materijala zahteva i višekratnu posvećenost.

A ovom prilikom u ime redakcije Jazzina, svima koji ga slave, želim srećan katolički Božić, uz preporuku da ga na alternativan način oboje ovom neobičnom pločom. A svima ostalima da jednostavno, oslobođeni bilo kakvih predrasuda, uživaju u njoj.

Carla Bley – klavir, čelesta

Steve Swallow – bas, čajms

Tobias Weidinger – truba, fligelhorna, glokenšpil

Axel Schlosser – truba, fligelhorna, čajms

Christine Chapman – horna

Adrian Mears – trombon

Ed Partyka – bas trombon, tuba