Norveški pijanista Christian Wallumrød je jedan od manje znanih, ali izuzetno zanimljivih stvaralaca, od koga je najmanje što možemo dobiti začuđenost nad odslušanim
Luj Armstrong – Sačmo: moj život u Nju Orleansu (Utopija)
Da li su Armstrongove reči, poput njegove muzike, izdržale probu vremena?
John Hollenbeck Large Ensemble – Eternal Interlude (Sunnyside)
Uvežbani duvači, sigurna ritam sekcija i višeslojne kompozicije glavne su odlike jednog od najboljih džez (i ne samo džez) albuma iz prošle godine
Dave Rempis/Frank Rosaly – Cyrillic (482 Music)
Zabavna i dinamična, mada ne i revolucionarna, ova ploča je još jedan izdanak trenutno najjače fri-džez scene na američkom kontinentu
Dan Berglund’s Tonbruket – Self-titled (ACT)
Nova “radionica” za produkciju i dizajn zvuka bivšeg basiste E.S.T. konačno je proradila
Matthew Shipp – 4D (Thirsty Ear)
Matthew Shipp je i dalje sklon svirati i lirično, i dekonstrukcijski i atonalno. S ovim solo albumom njegovi stariji slušatelji ne dobivaju odviše toga novoga, osim promotriti ga u koncentriranom formatu
Francesco Cafiso Quartet – Angelica (Cam Jazz)
Pevačica Etta James je definisala bluz kao crnačku radnu pesmu u koju kanete malo soula. Muzika Francesca Cafisa se može definisati kao bi-bap u koji ste kanuli više improvizacije nego što tema zahteva
Jacob Anderskov – Agnostic Revelations (ILK)
Naizgled polazeći od klasične ECM škole, Jacob Anderskov uz pomoć maestralnog Chrisa Speeda razvija svoj kompozitorsko-aranžerski izraz u nepredvidivim pravcima
Ahleuchatistas – Of The Body Prone (Tzadik)
Džez-kor, met-rok, avangarda, met-kor, džez-rok, eksperimental, post-rok…ako ove odrednice primenimo na Ahleuchatistas, vidimo da ih oni nadrastaju i prevazilaze sve nedostatke i slepe ulice u koje spomenuti žanrovi zapadaju
Pat Metheny – Orchestrion (Nonesuch Records)
Na svom novom izdanju legendarni američki gitarista redefiniše pojam “solo album”