By 
Lloydova artistička lutanja i brojne džez ekspedicije na koje se upućivao poslednjih decenija gotovo nikada nisu bile odlazak u bespuće, pa tako ni ovog puta. Nepogrešiva intuicija, vanredan umetnički senzibilitet, sklonost ka eklekticizmu i uparivanju naizgled suprotstavljenih estetskih koncepcija, učinili su da atinski koncert s “novim kvartetom”, grčkom pevačicom Marijom Farantouri, Socratisom Sinopoulosom na liri i pijanistom Takisom Farazisom, objavljen na duplom CD-u, zavredi najviše ocene.
U ovim sazvučjima ovaploćuje se susret američke škole džez improvizovanja i grčke tradicionalne lirike, kako u muzičkom, tako i u poetskom smislu. Lloydov ton je introvertan, lucidan i nepredvidiv, dok je glas Marije Farantouri dubok, moćan, opijajući. Ritam sekcija Moran/Rogers/Harland odrađuje posao iskusno i sa merom.
Na repertoaru i nekoliko Lloydovih originala, ali akcenat je prvenstveno na tradicionalnim pesmama, te baladama, himnama i romansama grčkih kompozitora Mikisa Theodorakisa i Eleni Karaindrou, koje su interpretirane i aranžerski koncipirane – barem na prvom disku – u maniru legendarnog saksofoniste – sporo, umereno, meditativno. Nema previše izleta u brži tempo i neobuzdanu improvizaciju, što je pristup koji, bez dileme, najviše odgovara prostoru kakav je amfiteatar Herod Atikus Odeon, u kome je koncert održan. Drugi CD, pak, donosi nešto razmahaniju svirku čitavog ansambla.
Zaključak je da Lloyd nije razočarao i da je grčka avantura postigla uspeh. Svaka čast ovom muzičaru koji i dalje traga, planira, rizikuje i pobeđuje – takvih je zaista malo. Do sledeće avanture.
Maria Farantouri – glas
Charles Lloyd – tenor saksofon, flauta, taragato
Jason Moran – klavir
Reuben Rogers – kontrabas
Eric Harland – bubnjevi
Socratis Sinopoulos – lira
Takis Farazis – klavir (CD1# 5-7, CD2# 2-10)
By 
