Christian Kühn (KUHN FU): Dokle god možemo da idemo na turneje, to je ostvarenje sna

Internacionalni sastav KUHN FU, koji uz lidera Christiana Kühna na gitari čine bas klarinetista Ziv Taubenfeld, basista Esat Ekincioglu, bariton saksofonistkinja Sofi Salvo i bubnjar George Hadow, ovih dana nastupa u nekoliko gradova u Srbiji u sklopu aktuelne evropske turneje.

Pre par večeri nastupili su u Subotici u okviru programa Jazzire festivala, za večeras (1. novembar) je zakazan koncert u KC Lab u Novom Sadu, pa potom slede dva beogradska nastupa: u sredu 2. novembra u Studiju 6 Radio Beograda (besplatan ulaz uz obaveznu prijavu), i u četvrtak 3. novembra u BAM Klubu. Konačno, nakon koncerta u Sofiji u Bugarskoj, bend se vraća u Srbiju gde će 5. novembra nastupiti na Pančevačkom džez festivalu.  

Tim povodom razgovarali smo sa Christianom Kühnom, koji muziku benda predstavlja kao  “paranoični prog-pank-džez”, nagoveštavajući interesovanje za široko nasleđe umetničke i popularne muzike.

Vaša muzika uvlači slušaoca u vrtlog ideja i asocijacija, dok je vaš organski način sviranja i izvođenja prožet brojnim muzičkim žanrovima i uticajima. Nastupi su istovremeno koherentni i nadrealni, apsurdni u svojoj prirodi, ali ozbiljni u pogledu umetničkog opsega. Čujemo fragmente kabarea, poezije, uvrnutog humora, zdrave doze ironije i naravno autoironije. Šta je lepak, vezivno tkivo koje povezuje ove kompleksne delove?

Sve ove delove povezuje kompozicija. Sve beležim na papiru, svaki muzičar ima svoj zapisan deo. Postoje improvizacije u svakoj kompoziciji, koje dopuštaju muzičarima da se izraze unutar priče koju ima svaki komad. Od strogo zapisanog materijala do otvorenih, slobodnijih delova, sve može da se dogodi. Veoma je važan i karakter svakog člana ili članice benda, oni se uklapaju u sastav i unose svoju jedinstvenost u muziku.

Trenutno ste na turneji povodom desetogodišnjice benda, gde predstavljate nedavno objavljen, novi dupli album ”Jazz is Expensive/Live in Saalfelden” (Berthold Records). Kako doživljavaš vaš muzički put tokomo prethodne dekade? Šta ste naučili, otkrili, postoje li neke želje koje još čekate da se ostvare?

Mislim da smo sa pet albuma i turnejama u 24 zemalja širom Evrope već uspeli da ostvarimo više nego što smo se nadali, kada smo počinjali. U tom trenutku nisam verovao da ćemo imati ovoliko turneja. Takođe sam shvatio da je mladalačko maštanje o tome da budem rok zvezda potpuna glupost, kao i da ne postoji instant uspeh. Takođe, šta je to uspeh? To je relativno i zavisi od slučaja do slučaja. Sama činjenica smo i dalje zajedno toliko dugo, dobro se slažemo i želimo da pravimo muziku zajedno, predstavlja veliki uspeh.

Da li bi mogao malo podrobnije da objasniš izjavu “Jazz je skup je KUHN FU verzija Ribara i njegove žene braće Grim”? Ona podseća čitaoce na priču o pohlepi i nezadovoljstvu. Na kraju se ribar i njegova žena nađu tamo odakle su i krenuli, nema hepienda…ili ima?

Izvorna priča je o ribaru koji ulovi ribu koja govori. Zbog toga je vraća u vodu. Kada dođe kući i ispriča svojoj ženi Ilsebil o tome, ona kaže ribaru da se vrati, pronađe ribu i poželi nešto, pošto riba koja govori može da ispunjava želje. Svaki put poželi nešto veće – prvo kuću, pa zamak, pa da bude kralj, i na kraju da bude kao Bog. Ali poslednja želja nije ispunjena i oni gube sve.

Naša verzija je dosta drugačija i više u dadaističkom duhu od originalne priče. Takođe, intepretiram kraj drugačije. U izvornoj priči kada Ilsebil poželi da bude kao Bog, oni bivaju kažnjeni. Zbog toga ostaju bez ičega. Pouka je da ne možeš da budeš kao Bog, niti da tražiš tako nešto. Ali ja mislim da je sve i svako Bog. Pod pretpostavkom da Bog postoji, ako pitate da budete kao Bog, to je kao da pitate da budete vi sami. Zbog toga ne moraš da budeš kralj ili vlasnik velike kuće, ili da budeš bogat. Ti si zapravo već kompletan i nekompletan istovremeno.

Kakvi su vam planovi za budućnost – recimo za narednih 10 godina?

Cilj nam je da budemo u mogućnosti da nastavimo da radimo narednih 10 godina. Da bi se to ostvarilo, publika benda mora da se raste, ali muzika kojom se bavimo nije previše komercijalna. Dokle god smo u mogućnosti da idemo na turneje i finansiramo ih kroz muziku i koncerte, to je već ostvarenje sna. U budućnosti želimo da sviramo u zemljama u kojima nikad nismo bili, kao i da putujemo na druge kontinente. To bi takođe bilo poput sna.