Christian Scott – Yesterday You Said Tomorrow (Concord)

Pre dve godine, za vreme džez festivala u rodnom Nju Orleansu, mladi i već veoma cenjeni trubač Christian Scott doživeo je neprijatan susret s policajcima koji su zaustavili njegova kola – čak devetorica „zaštitnika građana“ poteglo je pištolje na njega, preteći mu i grubo ga vređajući na rasnoj osnovi. Na aktuelnom albumu džezerske zvezde u usponu, našla se pesma K.K.P.D. (skraćenica od Ku Klux Police Department), posvećena nemilom događaju.

Numere poput Proposition 8 (zakonski predlog koji glasi: „samo brak između muškarca i žene biće važeći u Kaliforniji“) ili The Roe Effect (referenca na kontroverzni sudski proces iz sedamdesetih po pitanju abortusa) otkrivaju Scottovo interesovanje za ozbiljna društvena i politička pitanja, koje nadilazi neposredne reakcije na ličnu traumu. I na muzičkom planu džezer u usponu će se deklarisati kao buntovnik protiv ustaljenog poretka, koji će u nedavnom intervjuu za All About Jazz slikovito opisati kroz ideološki sukob sa prijateljem i dežurnim konzervativcem Wyntonom Marsalisom.

Današnji džez muzičari neretko čekaju i do 40. godine ne bi li njihov nesumnjivi talenat bio prihvaćen od strane auditorijuma i kritike; Christian Scott je slavu stekao već sa 23, debitantskim albumom Rewind That (2006), svojevremeno nominovanim za prestižnu Grammy nagradu. Talentovani muzičar, bundžija protiv tradicije, politički angažovan i bez dlake na jeziku, nametnuo se kao savršeni materijal za džez heroja novog milenijuma.

No, postavlja se pitanje, da li Scottov autorski rad u pravoj meri korespondira s mladalački nabusitom i ambicioznom personom? Prisećajući se njegovog beogradskog koncerta iz 2008. godine, ne mogu se oteti utisku kako u njegovoj svirci i aranžmanima nema dovoljno originalnosti, energije i živosti, ali ni snažne emocije koja bi bila na nivou verbalno-medijskog „delikta“. Sličan je slučaj, rekao bih, i sa aktuelnom pločom Yesterday You Said Tomorrow.

Ovde se Christian Scott okreće dvema stranama džezerskog spektra – sarađujući sa legendarnim producentom Rudyjem Van Gelderom pokušava da oživi zvuk najboljih džez ploča iz šezdesetih, dok na kompozitorsko-aranžerskom planu hrli ka modernim fuzijama, objavljuje ljubav prema Radioheadu i obrađuje Thom Yorkeov solo uradak The Eraser s istoimenog CD-a.

Rezultat je raznovrstan album čiji se fjužn ne plaši akustike, i koji iz tradicionalnog instrumentarijuma izvlači moderne ritmove i melodijske fraze. I sviranje mladog trubača je na zavidnom nivou, vešto balansirajući između prigušenih setnih tonova i rafalne paljbe.

Međutim, problematično biva Scottovo (ne)razumevanje savremene indi-rok scene s kojom pokušava da uspostavi vezu. Uzmimo za primer gitarsku pratnju u numeri Angola, LA & The 13th Amendment , The Roe Effect i Unending Repentance, ili razlaganje u American’t, koji uprkos na momente zavodljivom Radiohead šmeku zvuče krajnje generički, poput školskog niza akorada istrgnutih iz konteksta i umetnih u džez pesme.

Za kvalitetnu fuziju teško da je dovoljno preuzeti par standardnih obrazaca iz notne sveske indi-roka: treba i razumeti muzičku tradiciju koja se baštini, pa makar je smatrali i tehnički krajnje jednostavnom. Christian Scott u svojim modernističkim nastojanjima zvuči kao neko koga ne zanima ni Yorke ni Radiohead, već kao proračunati džezer koji je shvatio poziciju svog žanra na savremenom tržištu popularne muzike i neminovnost flerta sa drugim stilovima. A gde je račun, tamo se emocija teško probija…

U ranije pomenutoj numeri posvećenoj njuorleanskim snagama reda i zakona, Scott ume da zaspe slušaoca munjama i gromovima uz pomoć razmahanog bubnjara Jamira Williamsa, gde je lični doživljaj vešto i iskreno pretočen u ritmove i note. After All je još jedna od retkih pesama gde je uspešno spojen akustičarski senzibilitet šezdesetih (kroz sofisticirane pijanističke deonice), fjužn truba u duhu Milesa na prelasku u sledeću dekadu, i ritmovi s razmeđa dva milenijuma. Pronalaženje uporišta u starom džezu i njegovo postupno nadograđivanje u modernom duhu, mogao bi biti put na kojem bi uzdanica svetskog džeza konačno pronašla autentičan izraz, i prevazišla povlađivanja stereotipu o džez buntovniku za 21. vek.

Christian Scott – truba

Matthew Stevens – gitara

Milton Feltcher Jr – klavir

Kristopher Keith Funn – bas

Jamire Williams – bubnjevi