dave douglas a single skyDave Douglas je, za preko 15 godina bendliderske karijere, snimio pregršt albuma u raznim formacijama, odmereno i domišljato eksperimentišući s raznim stilovima i podvrstama džeza. Uglavnom su to bile male formacije, a tek u par navrata – na Witness (2001) i Freak In (2003)– odlučivao bi se za postave koje broje više od šest članova. Oba pomenuta albuma se odlikuju ambicioznim i blago avangardnim pristupom, pa se od prvog Douglasovog big-bend projekta s pravom očekivalo dalje pomeranje granica u pristupu orkestraciji i aranžmanima za mnogočlane postave.

Iz bukleta se da saznati da se, uz četiri stare, prearanžirane numere, nalaze i tri nove, koje su deo Douglasove devetočinke Delighted States, pisane za vreme poslednje predsedničke kampanje u SAD i originalno naslovljene Letter From America. Kako sam Douglas kaže, bavljenje ovom temom je proizašlo iz njegovog (veoma naivnog, reklo bi se) osećanja da je van Amerike dopiralo premalo informacija o tamošnjoj političkoj situaciji od pre par godina. Saznajemo i da je dirigent Frankfurt Radio Big Banda za ovu priliku bio Jim McNeely (devet puta nominovan za Gremija od 1997-2006), nekada davno Douglasov profesor kompozicije na koledžu, te da su aranžerske uloge podeljene skoro na ravne časti – McNeely je bio zadužen za stare, a Douglas za nove kompozicije. Pomenimo i da je kratku pohvalnu recenziju albuma napisao aktuelni mezimac američke džez kritike Darcy James Argue, velika nada big-bendovske svirke.

Uvodna The Presidents, prva od tri nove kompozicije, tipično je Douglasovo otvaranje albuma u srednjem tempu, koje odmerenom orkestracijom i aranžmanom predstavlja lagano zagrevanje za nastavak albuma. Spora i pomalo sinematična Bury Me Standing, originalno odsvirana na brass-orijentisanom Mountain Passages (2005), jedna je od najupečatljivih numera na albumu. Dramatična duvačka sekcija obgrljuje veoma ekspresivni trombonski solo Christiana Jaksjøa, koji se umešno poigrava intonacijom i jačinom tona svog instrumenta.

A Single Sky, otvarajuća numera sa Strange Liberation (2004) nije pretrpela prevelike modifikacije (sem što, umesto Bill Frisellove bluzirane gitare, ovde imamo raskošan zvuk duvačke sekcije), dok se druga nova kompozicija, svingujuća Campaign Trail, tradicionalnom aromom i opuštenom osnovnom temom uklapa u uravnotežen i pitak ritam najvećeg dela albuma.

Nakon ne toliko upečatljive Tree and Shrub (sa Live At Jazz Standard iz 2007. godine), tek u samom finišu Douglas nagoveštava i malo smelije perspektive aranžiranja za big-bend. Persistence of Memory (In Our Lifetime, 1994) se iz jednostavne melodije i tempa razvija u veoma slojevito orkestriran komad, u kome unisone duvačke deonice lagano izleću iz glavnog toka i prepliću se s Douglasovim nadahnutim solima. Za sam kraj sledi i poslednja nova numera, Blockbuster, koja kulminira toboganskim, vrištećim partiturama pratećih duvača, preko kojih užurbano i slobodno soliraju Douglas na trubi i Tony Lakatos na saksofonu.

U moru sjajnih Douglasovih albuma, A Single Sky se ne izdvaja ni posebnim kvalitetom ni originalnošću. Ako ga poredimo sa najuzbudljivijim savremenim big-bend pločama drugih džezera, ne može se reći ni da naročito odskače na tom polju. Ali sve ovo nije dovoljan razlog da se trenira kritičarska strogost – Dave Douglas je, konstantnim inovacijama i kreativnošću, toliko razmazio svoju publiku (ili je to makar sa mnom slučaj) da se od svakog novog albuma pomalo nepravedno očekuje revolucija i remek-delo za antologije džeza…ili makar poslednje dekade žanra.

Ako se distanciramo od megalomanskih očekivanja, dobijamo nepretenciozan, pitak, i veoma dobar album, koji će priuštiti prijatne trenutke starim fanovima Dave Douglasa, ali i svima onima koji su naklonjeni svežem i modernom big-bendovskom zvuku.

 

 

Dave Douglas – truba

Jim McNeely – dirigent

Oliver Leicht – alt saksofon, sopran saksofon, flauta, alt flauta, klarinet

Stefan Pfeifer-Galilea – alt saksofon, sopran saksofon, flauta, klarinet

Tony Lakatos – tenor saksofon, flauta

Steffen Weber – tenor saksofon, flauta, klarinet

Rainer Heute – bariton saksofon, bas klarinet

Chad Shoopman – truba

Thomas Vogel – truba

Martin Auer – truba, flighorna

Axel Schlosser – truba

Gunter Bollmann – trombon

Peter Feil – trombon

Christian Jaksjø – trombon

Manfred Honetschlager – bas trombon

Martin Scales – gitara

Peter Reiter – klavir

Thomas Heidepriem – bas

Jean Paul Höchstädter – bubnjevi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.