By 
Za Davea Kinga privremeno odmetanje od matičnog sastava The Bad Plus, poznatog po iščašenim obradama pop hitova i ništa manje atraktivnom autorskom radu, teško da je simbolisalo vapaj za pažnjom šire džezerske javnosti i potrebu za „konačnim“ iskazivanjem u svojstvu kompozitora. Kao veoma ekspresivan i lepršav instrumentalista koji se ne zadovoljava tradicionalnom pratećom ulogom bubnjara, jedan od ravnopravnih autora u bendu, ko-osnivač postave Happy Apple i član Buffalo Collision (u kome mu društvo prave Ethan Iverson, Hank Roberts i Tim Berne), imao je dovoljno i vremena i prostora da se nametne kao jedan od najupečatljivijih individualaca modernog džeza.
Dohvatanje klavira (koji svira od četvrte godine života!), bubnjeva, perkusija i elektronike, te njihovo studijsko nasnimavanje na solo albumu Indelicate, moglo bi nas navesti i na pomisao da se King povodio megalomanskim ambicijama kakve bi se pre očekivale od Pata Methenyja. No ako primetimo da album traje jedva preko pola sata, i da se na njemu nalaze minijature neretko kraće i od tri minuta, jasno je da virtuozni bubnjar nije krenuo ni ovim putem.
Stilske koordinate i izvorišta ovog neobičnog solo rada najlakše ćemo pronaći ako se prisetimo scenske persone Davida Kinga – muzičara izgubljenog u grimasama i grču, raštrkanog po čitavom setu bubnjeva u zanesenom kreiranju slobodnih melodija i sola, radosnog poput deteta koje se igra svojom omiljenom igračkom. Sada zamislite duet ovakvih individua na kućnoj probi ili privatnom sešnu pred nekolicinom prijatelja, pa još pod dejstvom kakvih lakih narkotika, i polako ćete početi da sklapate sliku o ovom albumu.
Arts High Boogie
Klavirske melodije često su inspirisane The Bad Plus radovima i njihovim flertom sa „bezbrižnim osamdesetim“, nakićene svečanim akordima i pseudo-patetikom. Pesme slobodno plutaju od ideje do ideje, koje se smenjuju ritmom pojavljivanja u Kingovoj mašti. Klavir će se na momente naći u ulozi perkusivnog instrumenta, elektronske upadice umesto stabilne potpore melodijama donose aritmiju, a bubnjevi i perkusije se kreću u svim mogućim smerovima.
Nije to metod koji će se svakom svideti, a moglo bi se prigovoriti i da King ne pušta pesmama da „dišu“ i razvijaju se sledeći „razum“ i logiku nagoveštenu pedantnim i milozvučnim melodijama. U uvodnoj The Werewolf And The Silver Bullets ta će primedba zaista imati potporu u realnosti, jer se King ne snalazi toliko dobro u nabacivanju kratkih slobodnih deonica u duhu Zornovih egzibicija. Tamo gde se kičasto-glamurozne pijanističke ekskurzije ređaju jedna za drugom rezultati su mnogo zanimljiviji, kao u Arts High Boogie, gde se u četiri minuta smenjuju iščašeni ritmovi i melodije, pravolinijski pop i jedna gotovo rok deonica.
Herman Ze German Cassette Redux
U dvominutnim pesmama uglavnom neće biti dovoljno prostora za radikalne rezove i skokove, no uzbuđenja ni u njima neće nedostajati – Highly Varnished Academic Realism zvuči kako da ju je odsvirao neki devijantni potomak Theloniousa Monka u pratnji primitivne ritam mašine, a Homage To Young People i I Want To Feel Good su, uprkos oskudnom instrumentarijumu i odsustvu virtuoznih sola, poletne poput bilo koje The Bad Plus numere. Šlag na torti su svedene minijature Herman Ze German Cassette Redux i The Black Dial Tone At Night, u kojima se King ističe kao sofisticiran pijanista u suprotnosti sa nimalo delikatnim nazivom albuma.
Dave Kingov Indelicate više je intimni eksces nego ambiciozno delo namenjeno širokom auditorijumu, i za očekivati je da najzanimljivije bude poznavaocima prethodnog rada ovog bubnjara i fanovima The Bad Plus. No nimalo nećete pogrešiti ni ako se ovom albumu prepustite bez ikakve prethodne pripreme, jer njegove numere plene iskrenošću, neposrednošću, začuđujućim kombinacijama instrumenata i lepim melodijama.
I Want To Feel Good
Dave King – klavir, bubnjevi, perkusije, elektronika
By 
By 
By 
By 
