David S. Ware – Planetary Unknown (AUM Fidelity)

Planetary Unknown je album kvarteta muzičara koji odavno sarađuju jedni sa drugima, samo što do sada nisu nastupali kao bend. Snimljena novembra prošle godine u Bruklinu, ova ploča je ispunjenje fantazija poklonika njujorškog fri-džeza, snimak sešna neke vrste savremene supergrupe koji, zapanjujuće, zvuči bolje nego što smo i u najluđim snovima očekivali.

Muhammad Ali otvara dvadesetdvominutnu Passage Wudang gotovo upitnim ritmom na bubnjevima, podsećajući slušaoca da će sledećih sat vremena slušati potpuno improvizovanu muziku. Cooper-Moore i William Parker se pridružuju bez razmišljanja a kada Ware nekoliko sekundi kasnije upadne autoritativnom  solažom na tenor saksofonu, postaje teško da se poveruje kako ova četiri čoveka još nikada nisu svirali zajedno.

Naravno, radi se o šampionima teške kategorije njujorškog fri-džeza, ali zapanjujuće je koliko muzika na ovoj ploči zvuči organski, prirodno, koliko se muzičari dobro razumeju i rade zajednički na stvaranju muzike koja sasvim izbegava egotripove i nadilazi čak i potrebu za žanrovskim definicijama. Ovo je, najprostije rečeno, ubistveno snažan, strastven zvuk u kome Ware prosipa kroz svoju cev milion nota u minutu, Cooper-Moore ga telepatski prati odbijajući da bude samo harmonski tepih za solistu i pucajući iz svog klavira rafalima stakato nota, dok Ali i Parker ispod njih oblikuju fraktalna prostranstva ritma (i, naravno, bluza).

Smena solaža, promena dinamike, beznaporno dobacivanje liderskih dužnosti od jednog do drugog muzičara… Passage Wudang je kao sažetak svog fri džeza od početka šezdesetih do danas, kao muzika dobijena izvlačenjem matematičke suštine revolucije u muzici i razmišljanju, samo izvedena bez priprema, improvizovana na licu mesta. Kada Ware pred kraj svoje druge zastrašujuće solaže ostavi samo debele, dugačke tonove ispod kojih ključa razularena ritam sekcija, to je kao završna reč u dugačkoj raspravi.

A to je tek početak albuma. Bend se zatim sa lakoćom razvija u odrede od po dva člana, da pokrije više terena, ne gubeći ni daha ni energije, spajajući se ponovo i razdvajajući u kovitlacima strasti i buke. Dualty is One je neka vrsta direktnog odgovora onima koji se pitaju je li David Ware moderni Coltrane i da li je Muhammad dorastao senima pokojnog brata Rashieda. Odgovor je, naravno, „Šta vas briga“, ali ovakvih tenor/ bubnjevi komboa, od kojih pola sata kasnije skupljate zube po podu, danas nema dovoljno u ponudi.

Baš kada se naviknemo na furiozni tempo i volumen, bend kao da okrene ploču i druga polovina albuma nam daje Warea na sopranino saksofonu, Moorea u lirskim prelivima, Alija i Parkera kako pažljivo plivaju kroz ne manje komplikovane, ali sada roditeljski nežne ritmove. Divination je kosmička, zanesena balada koja pokazuje koliko koltrejnovski impresionizam i danas ima snage u rukama pravih muzičara, a na njenoj bliznakinji, Divination Unfathomable je nemoguće ne naježiti se kada Cooper-Moore krene da balansira na tankoj liniji između sesiltejlorovske destruktivnosti i božanstvenog zanosa, dok Parker gudalom umekšava Alijevo nervozno sviranje metlicama. Završna Ancestry Supramental je povratak na uragansku paljbu i soliranje koje se produžuje naizgled do u beskraj, ostavljajući slušaoca da kada se ipak na kraju završi, gladno traži još.

Da se ovakve ploče i danas snimaju već je samo po sebi čudo koje zaslužuje zahvalnicu. Da ih snimaju ljudi u sedmoj i osmoj deceniji života (Ali pritom u studio nije stupio godinama), čudo je koje zaslužuje divljenje, ali i pitanje šta ćemo slušati kada ih više ne bude. Obavezna lektira.

David S. Ware – tenor i sopranino saksofon

Cooper-Moore – klavir

William parker – kontrabas

Muhammad Ali – bubnjevi