Dejan Ilijić: U poslednje vreme najviše slušam filmsku i klasičnu muziku

Pijanista Dejan Ilijić i njegov bend Eyot dobro su poznati ne samo čitaocima Jazzina, već i široj kulturnoj javnosti. O njima smo pisali naširoko i izveštavali redovno, zahvaljući prostoj činjenici da su i sami uvek bili koncertno i diskografski veoma aktivni. Dejan Ilijić je pre nekoliko godina proširio svoje polje delovanja izdavanjem albuma “Dyad” za solo klavir, koji je potom dobio svojevrsne “nastavke” pod rednim brojevima II i III, gde su mu se priključivali i interesantni gosti.

Treći album iz ovog serijala Dejan promoviše kroz niz solističkih koncerata širom Srbije, na turneji pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i s nazivom „DEcentralizaciJAN“. Danas će publika moći da ga čuje u Negotinu u Sali Umetničke škole “Stevan Mokranjac”, a u petak 7. oktobra i u Zaječaru u sali Muzičke škole istog naziva.

Ovom prilikom u razgovoru s Dejanom Ilijićem a otkrivamo više detalja o ovoj strani njegove sviračke ličnosti.

Kako se javila ideja za projekat / koncertni serijal DEcentralizaciJAN?

Pre dve godine sam sa Eyotom imao sličan projekat, “Džez Istoka”, gde je bila namera da uradimo veliku turneju po istočnoj Srbiji. Nažalost, zbog korone, uspeli smo da održimo samo tri koncerta i da snimimo spot na Lepenskom Viru. Ovoga puta je ta ideja proširena na celu Srbiju. Moje ime je fino poslužilo za ovu igru reči i naslov projekta, a suština je bila da nastupim u mestima gde to baš i nije moguće u normalnim okolnostima, ili je vrlo teško. Ja sam iz Donjeg Milanovca, i u vreme kada smo mi odrastali, kulturna ponuda u našem mestu je bila daleko bogatija nego danas, a danas je praktično i nema u smislu da postoje redovna dešavanja. Želja da barem malo promenim tu sliku u zemlji je srž DEcentralizaciJAN turneje. Milanovac nije na listi gradova ali ću i tamo održati koncert u skorijoj budućnosti. 

Da li su ovakvi koncerti kroz projektno finansiranje jedini način da se nastupa u manjim mestima? Kakvo je u tom smislu tvoje dugogodišnje iskustvo, sa Eyotom i solo? 

Što se tiče benda- apsolutno je tako. Naši nastupi su u manjim mestima u Srbiji bili jedino u sklopu festivala ili manifestacija koje takođe finansira Ministarstvo. Par puta smo svirali zbog prijateljskih odnosa ili želje da pomognemo neku priču iz malih sredina, ali je van centralnih gradova generalno teško dobiti povoljne uslove, naročito finansijske. U solo izdanju je to nijansu lakše, ali je podjednako izazovno. Kroz projektnu aktivnost moguće je doći do uslova koji odgovaraju i meni, nama, i organizatorima. 

Kakav fidbek od publike imaš u mestima gde nisi ranije svirao i gde ima malo koncerata improvizovane muzike uopšte uzev? Kakva je atmosfera i energija na tim koncertima?

Reakcije su odlične. Negde je poseta veća, negde drastično manja, ali prijem je uvek dobar. Čak sam u par navrata doživeo euforiju publike kao da je u pitanju nastup EYOT-a. Naravno atmosfera je intimnija ali podjednako emotivna i meni i publici. Drago mi je da ovoj turneji prisustvuje dosta mladih. Pogotovo učenici muzičkih škola koji imaju priliku da vide malo drugačiji pristup instrumentu, i po njihovoj priči nakon koncerata, kao i priči njihovih profesora, to sve deluje vrlo inspirativno i pozitivno na njih. To je prilično velika stvar i jedna od suština projekta. 

Tvoje solo albume nazivaš rednim brojevima Dyad I, II, III…. šta za tebe znači taj naziv i da li sve ove albume doživljavaš i snimaš kao svojevrsnu konceptualnu celinu?

Da budem iskren, taj naziv je nastao potpuno slučajno, video sam reč u nekom tekstu i zvučala mi je zanimljivo, takođe ima i zanimljivo značenje. Nisam imao nameru u početku da iz toga izađe serija albuma. Sa druge strane, verujem da slučajnost ne postoji, i često puštam intuiciju da me nosi. Nedavno sam pronašao tekst koji je moj prijatelj napisao o meni još 2006. godine. I tu se javlja sledeća rečenica: “Srpski pisac Danilo Kiš izbrisao je mnoge razlike između svog života i dela i insistirao na jedinstvu to dvoje. Dejan pokazuje slične namere.” To nazivu Dyad daje još jedan smisao. Sve albume doživljavam kao svojevrsnu konceptualnu celinu, ali samo iz razloga zato što je tako zanimljivije. Na kraju, muzika je ono što je bitno, van ili unutar koncepta.

Kada govorimo o konkretnom albumu “Dyad III”, šta te je najviše inspirisalo tokom rada na njemu? 

U poslednje vreme puno muzike komponujem za filmove, animirane serijale, pozorišne predstave. 

Takođe je par tema izašlo iz zadataka koje sam imao za potrebe školovanja na Berkliju. Tako da mogu da kažem da je DYAD III izdanak mog programskog stvaralaštva. Pošto u poslednje vreme najviše slušam filmsku i klasičnu muziku, tu se verovatno nalazi i glavni izvor inspiracije.

Premda na tvojim albumima ima gostiju, oni su u svojoj suštini ipak solo pijanistički projekti. Solo albume si snimao i pre nastanka Eyota. Koje solo pijanističke albume si tada najviše voleo i da li su nužno bili džezerski? Nakon više od deset godina, imaš li i nove favorite među džez pijanistima koji snimaju solo albume, ili pak neke iz drugih žanrova?

Slušao sam Bila Evansa i Telonijusa Manka ali ne mogu da kažem da sam bio opsednut. Mislim da su kompozitori iz sveta klasične muzike mnogo više uticali na mene: Bah, Šopen, Ravel, Debisi, Grig, ruski kompozitori. Moje mišljenje je da tu leži i srž evropskog džez pijanizma. Naravno ovakav odgovor je vezan za solo dela, generalna lista uticaja je mnogo šira.

Što se tiče današnjice, vredno je pomenuti da će uskoro izaći posthumni solistički album Esbjorna Svensona, prvi singl je već tu, i to je nešto čemu ću sigurno posvetiti punu pažnju. To je glas iz prošlosti ali verujem da je to najznačajniji solo album koji će se pojaviti u poslednje vreme. Od novih generacija ovom prilikom mogu da pomenem  Fergus McCreadie i na primer Micaha Thomasa. Ima ih naravno još. Nemam mnogo vremena da se posvetim svemu što želim da čujem, ali svakako pratim koliko mogu. 

Poslednjih godina je na našim prostorima veoma popularan duo Vasila Hadžimanova i Bojana Zulfikarpašića. Da li i tebe privlače takve duo-piano saradnje i ako da, s kim bi voleo da nastupaš u tom kontekstu?

Davno sam pričao sa Majom Alvanović o nekom zajedničkom radu, ali to još uvek nismo ostvarili. Verujem da bismo zajedno obuhvatili interesantnu paletu ideja i emocija.  Privlače me duo saradnje ali ne nužno duo-piano. Nedavno sam objavio album u saradnji sa trubačem Pitom Džadžom i sigurno ćemo u narednom periodu nastupati zajedno. Nadam se i pred publikom u Srbiji. 

Na Dyad albumima sviraš i druge instrumente sem klavira. Da li možda razmišljaš o daljem proširenju svog izraza u tom smeru? Da li te zanimaju električni klaviri, sintovi, elektronika?

Posedujem određeni broj analognih i digitalnih sintisajzera i sprava, i sigurno ću uraditi i jedan takav album. Trenutno sam fokusiran na orkestriranje muzike EYOT-a za simfonijski orkestar, kao i za gudački kvartet. To mi ja stara želja i polako se približavam ostvarenju tog cilja. Za sada sve zvuči sjajno, mislim da će imati i dobar prijem kod publike.