Dimitrije Vasiljević: Metaphor (Leitmotiv Arts)

Beogradskog pijanistu Dimitrija Vasiljevića mediji su skloni da svrstaju među njujorške pijaniste, ali kroz muziku koju stvara svakako ne zaboravlja svoje poreklo kao i činjenicu da je svirao sa različitim bendovima po Evropi.

Za razliku od prethodnog albuma „The Path of Silvan“ koji je priredio sa svojim kvartetom, Vasiljević se ovoga puta odlučio za solo album. Sa decidnim opredeljenjima ka klasičnoj muzici, prefinjenim nitima ih je povezao sa džez manirima u vrlo živopisnom i virtuoznom izvođenju koje nam budi najrafiniranije emocije. U svakom trenutku se oseća njegovo samopouzdanje, snaga i ubeđenje u sopstveni muzički izraz. Ni jednog trenutka ne manjka mu originalnosti, a saživot sa klavirom oslikava njegovu potpunu posvećenost ovom instrumentu. Stiče se utisak da se, u notnim partiturama, pored ispisanih nota krije i provlači jedan genom koji govori o duhu Balkana.

Na novom projektu “Metaphor” snaga njegove emocije oseti se već u prvoj numeri ”Wardenclyffe” kojom nam dočarava lik Nikole Tesle i nedvosmisleno nam daje do znanja smernice i o sopstvenom poreklu. Vrlo upečatljivo izvođenje ove numere  ostavlja na slušaoca snažan utisak koji se potom seli na kaldrmisane ulice Pariza u numeri “Sarce-Coeur”. Nešto asocijativnija forma u smislu ritmičnog ponavljanja određenih dosta pravilnih fraza dočaravaju nam njegov doživljaj Pariza.

“Anima”, razigrana i na momente oprečna kompozicija sa snažnim emotivnim prelazima predstavlja posvećenje i opis osobe o kojoj govori kao uostalom i kompozicija “Ditto”. Dekadentnost i misterioznost i doza metafizičnosti kompozicija “Elipsis” i “Far” ukazuju nam na želju kompozitora za istraživanjem kako spoljnog tako i unutrašnjeg sveta u kome je i sam akter. Kompozicija “Tronozhac” verujem u sebi nosi posebnu metaforu, i mada se u najavi odnosi na crnogorski tronožac kao simbol ognjišta i topline porodice, može se tumačiti i kao instrument kojim Vasiljević tako samouvereno vlada.

Da se ne bismo ogrešili, spomenućemo još i numeru „The love is out there“ koja slušaocu nudi logične i veoma interesantne promene ritma, šetnju od Balkana preko Evrope pa sve do Amerike. Stiče se utisak nostalgije i tada Vasiljević sentimentalno pribegava nešto klasičnijem izrazu, kao da pokušava da konsoliduje misli i izbegne konfuziju. Ovo je inače jedina“živa“ kompozicija na čitavom albumu, snimljena na Montreux Jazz Festivalu.

Kao što se da primetiti, album “Metaphor“ predstavlja vrlo ozbiljnu i celovitu sintezu muzike Balkana, džeza i klasične muzike. Najboljeje  da tekst završimo citatom samog autora: “Živeći u bučnom i brzom svetu modernog doba, ljudi imaju tendenciju da zanemare očigledno i ignorišu sadašnjost, neumorno jureći za utvarama neizvesne budućnosti. U takvom okruženju, metafore bezvremenih vrlina tinjaju u etru stvarnosti, podsećajući nas na našu istinsku prirodu i primalnu dušu“.

Spisak numera: Wardenclyffe, Sarce-Coeur, Anima, Ellipsis, Far, The love is out there, Tronozhac, Ditto.

Muzičar: Dimitrije Vasiljević – klavir.