Britanski džez je u poslednjoj dekadi, iako krcat izuzetnim pojedincima, pokazao da ga najbolje predstavljaju bendovske postavke. One su, naime, po finalnom rezultatu po pravilu iznad prostog ”matematičkog” zbira njegovih činilaca, čak i onda kada su činioci sami po sebi impresivni. Polar Bear, Acoustic Ladyland, Get The Blessing, Phronesis, Emprical… o svima smo manje-više pisali kao o pogonskim snagama novog britanskog džez talasa. Ova godina donosi još jedno ime koje, iako se kao i svi pomenuti dobrano oslanja na stvari koje su mnogo godina pre njih podrobno ispasirane u američkoj kuhinji, specifičnom estetikom i doprinosom talenta pojedinca ne dopušta Britaniji da lako poklekne pred ipak respektabilnijim školama ostatka džezerske Evrope.
Dinosaur je sastav koji produbljuje život kvarteta trubačice Laure Jurd. Radi se o jednom od najcenjenijih i najautentičnijih džez glasova Kraljevstva, koji, iako u svojim dvadestetim ima iza sebe najprestižnije britanske nagrade (čak i United Kingdom’s Parliamentary nagradu za džez instrumentalistu 2015. godine) i dva odlična albuma. Geneza na relaciji Laura Jurd Quartet – Dinosaur se nametnula sama po sebi, jer je ovaj sastav vremenom postalo moguće okarakterisati i kao supergrupu, s obzirom da je sačinjena od nekih od najtalentovanijih, ali i najprofilisanijih mlađih aktera britanskog džeza. Osim vrsnog basiste Conora Chaplina, klavijaturista Elliot Galvin i bubnjar Corrie Dick su i sami vođe uspešnih sastava. Galvin, neprikriveni nastavljač tradicije ‘pomerenog uma’ Djanga Batesa ima iza sebe možda i najbolje klavirsko trio izdanje koje sam ove godine čuo, dok Dickov bend Impossible Things se i sam bavi interesantnim eklekticizmom.
No, ipak, Dinosaur je zamišljen kao bend potisnutih ego-tripova, koji ni u naznakama nemaju nameru da eksplodiraju, a koji se međusobno hrane idejama i nadahnućem. Jedina koja ima pravo da iz homogenosti zvučne slike na momente delikatno istupi jeste njegova liderka, Laura Jurd. Nećemo se ugristi za jezik, niti ćemo zlo pomisliti ako stoga sonično pronađemo kakve sličnosti s onim, još opreznim i vrlo ukusnim, Majlsovim uplivima u fjužn a la Filles de Kilimanjaro. Baš tako zvuči i uvodna ”Awakening”, sva topla i analogna, sa hipnotički ponavljajućom bas linijom, razlivajućim rhodesom, nenametljivom poliritmijom i majlsovskim rifovima i frazicama u srednjem registru. Zato nakon te tople analogije kao šamar dolazi lo-fi simulacija 8-bitnih sintetisanih zvukova kao uvod u naredni komad promenljivog raspoloženja – ”Robin”. Ovakvu pošalicu verovatno treba uzeti kao štreberski humor mladih Engleza koji, pretpostavićemo, gaje određene simpatije prema Nintendo supkulturi. Od sintisajzera se ne beži niti u narednoj zapaljivoj ”Living, Breathing” koja sadrži temu i brejk tako zaraznog karaktera, da može da joj se komotno dodeli titula prvog singla sa ploče.
Nakon slojeva moćne distorzirane buke analognih Galvinovih klavijatura u minijaturi ”Underdog”, glavnoj roli se u narednoj ”Extint” vraća liderka gradeći melodičnim, ali ”nervoznim” linijama lagano tenziju, u kojoj bend na kraju eksplodira vođen larry-youngovskim varničenjima Hammonda. Konačno oslobađanje, kao ”iskupljenje” za svu eventualnu suzdržanost se dešava u rasviranoj ”Primordial”, gde Jurdova pokazuje svu raskoš talenta jednog vrhunskog improvizatora, a bend u kolektivnom transu daje opravdanost onom terminu ”britanska džez supergrupa” koga smo se dotakli pri početku teksta. Ono što je međutim upravo najimpresivnije je upravo očigledno odsustvo želje muzičara da ikoga impresioniraju.
Mala britanska izdavačka kuća Edition Records je još jednom pokazala itekakav nos za pravu stvar, a s obzirom na potencijal benda, nije isključeno da će ”uhlebljenje” možda uskoro pronaći na nekoj većoj etiketi. Ako se albumu omogući još i da ”prodiše” na gramofonu (privilegija u kojoj pisac ovog prikaza već par meseci redovno uživa), možemo zaključiti opaskom da pred sobom imamo komad plastike zarazne lepote i lepljivosti od koga je se jako teško odvojiti.
Muzičari: Laura Jurd – truba, sintisajzer; Elliot Galvin – Fender Rhodes, Hammond orgulje, Conor Chaplin – električni bas; Corrie Dick – bubnjevi.
Spisak numera: Awakening; Robin; Living, Breathing; Underdog; Steadily Sinking; Extinct; Primordial; Interlude.
Interesantan bend..