DJ Spooky – The Secret Song (Thirsty Ear)

Paul D. Miller se pojavio na muzičkoj sceni 1996. pod imenom DJ Spooky s albumom Songs of a Dead Dreamer, jednog od formativnih izdanja žanra poznatog kao illbient. Miller se nije na tome zaustavio, a za spisak svih njegovih kolaboracija potreban je feljton u nekoliko nastavaka. Za ovu priliku izdvajamo najuzbudljivije/najbizarnije: Dave Lombardo, Lee “Scratch” Perry, Arto Lindsay… Na albumu Optometry iz 2002. godine uspeo je da okupi i prvu ligu džez avangarde – Matthew Shippa (koji svira i na ovoj ploči), Williama Parkera, Joe McPheeja i Guillermo E. Browna.

Miller je, uprkos zgusnutom životnom rasporedu, našao vremena i za školovanje. Diplomirao je na francuskoj književnosti i filozofiji na univerzitetu u Brunswicku (država Mayne) a zajedno sa na pr. Slavojem Žižekom i Giorgiom Agambenom, jedan je od predavača u European Graduate School, privatnoj obrazovnoj ustanovi smeštenoj u švajcarskom kantonu Valais.

Dakle, Milleru je uspelo da radom ravnomerno razvije i um i srce, što je nesumnjivo hvale vredno dostignuće. Svoje teoretsko znanje obilato upotrebljava i na ovogodišnjoj ploči The Secret Song, na kojoj su učešće zabeležili brojni etablirani muzičari koje izgleda samo DJ Spooky može da okupi na jednom mestu.

Naslov albuma je posveta Adamu Smithu, utemeljivaču političke ekonomije, poznatom po teoriji „nevidljive ruke“ koja sama od sebe reguliše prilike na tržištu. Osim rodnog mesta ekonomskog liberalizma, Miller je pronašao inspiraciju i u knjizi Thorsteina Veblena Teorija dokoličarske klase kako bi prikazao složen proces globalizacije, koliziju ekonomskog približavanja, sa prisnijim odnosom između muzičkih kockica razbacanih po zamršenom svetskom mozaiku.

Zbog toga se u vokalnim numerama, osim engleskog, može čuti i mandarinski i persijski jezik. Već prva pesma 5 Million Ways to Kill a CEO dovodi pred mikrofon Bootsa Rileya iz grupe The Coup, koja je prvobitno ovu pesmu objavila 2001. na albumu Party Music, svojevremno poznatom po izazivanju velike kontraverze. Naime, na originalnom omotu za ovu ploču članovi benda drže u rukama detonator dok u daljini gore… kule bliznakinje. Kad se takav scenario nekoliko meseci kasnije odista i dogodio, bend je bio primoran da menja naslovnicu.

Where I’m At je takođe odranije poznata numera hip-hop grupe Zimbabwe Legit, prvog afričkog sastava u svom fahu koji je snimio album u Americi, pojačane članom sastava Jungle Brothers koji se zove Mike G. Ipak, za najupečatljiviji hip-hop ugođaj na ovom albumu pobrinuo se pesnik i reper Mike Ladd (poznat i po saradnji sa pijanistom Vijayem Iyerom, koji se na ovom albumu takođe pojavljuje u gostujućoj roli) koji u numeri Known Unknowns briljira zajedno sa Thurstonom Mooreom. Obradama ovde nije kraj, pošto DJ Spooky na spektakularan način obrađuje klasične numere iz repertoara Led Zeppelin, pružajući pesmama Dazed & Confused i No Quarter elektro/hip-hop/dab piling.

DJ Spooky se dohvata džeza u numeri Heliocentric, mešajući ga sa dab ugođajem i motivima iz muzičke baštine Južne Amerike, a sličnim šinama vozi se i tema Pax Per Fidem u pratnji Post-Modern Jazz Quarteta (Matthew Shipp, Khan Jamal, Michael Bisio, Michael Thompson). U naslovnoj, „maloj noćnoj“ temi, može se čuti izvod iz Smithovog Bogatstva naroda pročitan na mandarinskom. Možda i najbolja kompozicija na čitavom albumu (na kome teško možete pronaći prazan hod) je Azadi, u kojoj iranska pevačica Sussan Deyhim svojim spiritualnim glasom ledi krv u žilama. Ipak, upravo u ovoj numeri, posvećenoj skorašnjoj borbi za iransku demokratiju, može se primetiti uticaj bonoidnog dušebrižništva, ideološkog hibrida u kome nova levica postaje izložbena pudlica u raljama neo-liberalnih sistemskih shema.

Uprkos ovoj zamerci, Secret Song je jedno od upečatljivijih izdanja u godini koju smo upravo ispratili, ostvarenje koje u sebi krije savršenu ravnotežu prijemčivog i progresivnog. DJ Spooky je ubedljivo dokazao da hrpa različitih stilova i muzičkih tradicija širom sveta naposletku tvore jednu, tajnu pesmu.

Mike G – vokal

Bruce Colson – violina

Leah Zegler – violina

Jason Elinoff – viola

Hector Moreno – violončelo

Seetha Shivaswarmy – flauta

Mathew Shipp – klavir

Khan Jamal – vibrafon

Michael Bisio – bas

Michael Thompson – bubnjevi

The Coup – vokal

Rob Swift – gramofoni

Jing Zhou – vokal

Zimbabwe Legit – vokal

Peter Gordon – flauta

Sussan Deyhim – vokal

Vijay Iyer – klavir

Thurston Moore – gitara

Mike Ladd – vokal

Abdul Smooth (Qasim Virjee) – DJ

Eman Fox – vokal