Donny McCaslin & HGM Jazz Orkestar Zagreb

Mesto: Zagrebačko kazalište lutaka / Datum: 06.03.2011. / Foto & video: Nikola Marković

Srpskim ljubiteljima džeza s afinitetima (i) izvan tradicionalnih žanrovskih okvira, susreti s inostranim big bendovima mahom su nova avantura i prijatno osveženje. Dovoljno je prisetiti se nastupa orkestra Milana Svobode iz Češke i odlične reakcije publike na Novosadskom Jazz Festivalu kako bismo potkrepili ovu tezu.

Potpisnik ovih redova možda nije baš toliko uživao na pomenutom koncertu, no kratki je boravak u Zagrebu drage volje iskoristio da odgleda nastup džez orkestra Hrvatske glazbene mladeži. Jer gost im je sinoćnje večeri bio sjajni saksofonista Donny McCaslin, koga poslednjih godina najbolje znamo iz Dave Douglasovog kvinteta (gledali smo ih na BG Jazz Festivalu 2006. godine) i Maria Schneider Orchestra.

Kako nam je sam Donny otkrio pred kraj koncerta, u Zagrebu je poslednji put bio 1989. godine kao član Gary Burtonovog sastava, a na sešnu u klubu nedavno preminulog Boška Petrovića svirao je sa gitaristom Joeom Passom! Tek da se podsetimo da imamo posla s itekako prekaljenim muzičarem, pa makar ga Downbeat poslednjih godina redovno trpao među „zvezde u usponu“.

Recimo i koju o HGM Jazz Orkestru Zagreba – osnovan je 2002. godine i vodi ga austrijanac Sigi Feigl, koji sa svojim ležernim stajlingom i frizurom što viri ispod kape, u kontrastu sa uniformisanim big-bendom, izgleda kao Gadafi među zapadnjačkim diplomatama (makar na ovome mu nećemo zameriti!). Orkestar je internacionalnog karaktera i čine ga muzičari mlađe generacije, a odnedavno postoji i „rezervna“ all-croatian postava.

Koncert se odigrao u Zagrebačkom kazalištu lutaka, prostoru koji ponajviše podseća na dvoranu pančevačkog Kulturnog centra (s blagom aromom Kolarca). Pred nešto manje od 200 ljudi svirka je otvorena bez počasnog gosta, ni manje ni više nego dinamičnim aranžmanom pesme – Svilen konac! Eto zabavne dobrodošlice za jednog srpskog gosta. Ova se tema našla na aktuelnom albumu orkestra HGM Plays Our Songs. Baš kao i sledeća, hrvatska narodna Vuprem Oči, koja je donela orkestraciju nalik onoj s Coltraneovog Africa/Brass albuma; u ulozi soliste zabriljirao je trubač Tomaž Gajst.

Možda i pomalo neočekivano, u delu koncerta rezervisanom za glavnu zvezdu nismo čuli nijednu pesmu s McCaslinovog sveže objavljenog albuma Perpetual Motion (na Dave Douglasovoj etiketi Greenleaf Records). Umesto toga, repertoar je prošaran temama iz raznih faza njegove solo karijere – Be Love, Fast Brazil, Uppercut i Fat Cat.

Naročito je McCaslin bio zagrejan u uvertiri koncerta, dobrano se uživevši u ulogu istaknutog soliste – već u Be Love je ispalio tehnički besprekoran i veoma uzbudljiv višeminutni solo, šarajući od brzometne jurnjave kroz skale do prepoznatljivih sinkopiranih i jako akcentovanih nizova tonova.

Ellingtonova In A Sentimental Mood donela je još veći spektakl, jer ovoga puta je solistička deonica odsvirana bez pratnje benda i dobrano je potrajala. Zabavno je bilo u tim trenucima videti saksofonsku sekciju orkestra, koja je s neskrivenim oduševljenjem pratila svaki pokret Donnyjeve vižljaste figure. Publika je počastila majstora osmesima, uzdasima, i višeminutnim aplauzom.

Nakon odsvirane Fast Brazil i 15-ominutne pauze, nastavak koncerta doneo je nešto uravnoteženiji solistički performans i timski rad čitavog benda. Drugi set su otvorile Swingus Interruptus i Absolution, kompozicije/aranžmani Jima McNeelyja (još jednog saradnika Davea Douglasa – aranžera i dirigenta na njegovom big-bendovskom debiju A Single Sky).

McCaslinove Uppercut i naročito Fat Cat dobro su podigle atmosferu – poletni desetominutni aranžmani prožeti su veoma pažljivo i nenametljivo gradiranim solima. Koncert bez bisa zatvoren je temom Blue Steps trubača Michaela Philippa Mossmana.

Počasni gost se po završetku nastupa pokazao kao veoma skromna i srdačna osoba – strpljivo je i s osmehom potpisivao CD-ove, te razgovarao i slikao se sa znatiželjnicima. Njegovi autorski radovi možda i nisu impresivni koliko njegove solističke role u nekim od najcenjenijih džez bendova današnjice, ali to ovom prilikom i nije bilo toliko bitno. U Zagrebačkom pozorištu lutaka prisustvovali smo pre svega revijalnom nastupu jednog perspektivnog big benda, i jednog saksofoniste najvišeg svetskog ranga.

.