Druga prolećna klavirska fešta: Andrzej Jagodziński Trio

Mesto: Foaje Sava Centra, Beograd / Datum: 13.03.2010. / Foto: Nikola Marković

Čudni su putevi džezerski u Srbiji. Da bi se organizovao džez koncert, najčešće je neophodan festivalski okvir kao pokriće za takvu ”ekstravaganciju”. U ovom slučaju, to je bila Druga prolećna klavirska fešta, a povod – dvestota godišnjica rođenja velikana klasične muzike Fryderyka Chopina. Prisetimo li se uticaja ovog kompozitora na poljsku džez scenu, a naročito na sinoćnjeg beogradskog gosta, pijanistu Andrzeja Jagodzińskog, polako će nam postati jasno kako i zašto su se ovoga puta srećno posložile kockice.

Za poprište zbivanja odabran je Foaje Sava Centra. Narodski rečeno, to je ćošak ispred Velike dvorane, u koji su za ovu priliku postavljene stolice i improvizovana bina. U veoma diskretnom i tihom ambijentu (ili je samo delovao tako, u kontrastu sa grandioznošću objekta) okupilo se oko 200 ljudi, a na binu su bez najave i pompe izašli pijanista Andrzej Jagodziński, kontrabasista Adam Cegielski i bubnjar Czeslaw Bartkowski. Nije bilo ni neizvesnosti oko repertoara, budući da je u štampanom materijalu koji nas je dočekao na sedištima uredno naveden spisak i redosled Chopinovih dela koja će biti odsvirana.

Negde na pola puta između klasike i džeza, trio se predstavio kao veoma delikatna i sofisticirana muzička skupina. Nije to ni klasika odsvirana na džezerski način (sem u pomalo sterilnoj baperskoj interpretaciji komada Nokturno Es dur op. 9. br. 2), niti “uozbiljena” džez muzika, već organsko stapanje dva žanra. Ono je naročito došlo do izražaja u najdužoj kompoziciji – Sonata B mol op. 35, u kojoj su se, kroz dobrih pola sata, muzičari vešto smenjivali u različitim ulogama i solima, na raskršću kompozicije i improvizacije. Budući da bend u istom sastavu već duže od 15 godina svira Chopinov repertoar, intuitivno uzajamno razumevanje trojice muzičara dolazi do izražaja u svakom odsviranom taktu.

Uprkos izraženom kolektivnom duhu, ipak treba reći da je vođa benda Andrzej Jagodziński ujedno i njegova najveća zvezda. Chopin je pisao prevashodno za klavir (a zacelo mu nije padalo na pamet da će, jednog dana, njegova dela izvoditi džez bend s kontrabasom i bubnjevima) i to se ni u ovom kontekstu ne može prenebregnuti, ma koliko aranžmani bili vešto adaptirani za trio. Jagodziński je i besprekoran instrumentalista, koji se s puno samopouzdanja kreće u zadatim okvirima.

Atmosfera u publici je bila baš kao i na bini – odmerena, s mahom uravnoteženim aplauzima između odsviranih komada. Vođa poljskog trija se u par navrata (flegmatičnim tonom i na sumnjivom engleskom) obratio auditorijumu, skrenuvši pažnju na to da se radi o džez koncertu, i da smemo da aplaudiramo kad god hoćemo i koliko hoćemo. Ovaj komentar je izazvao osmehe prisutnih i delimično opuštanje, no u celini je ipak prevladao “ozbiljan” ambijent (upadljiva su bila i prazna sedišta u prvim redovima, na mestima s natpisom “rezervisano”).

Nešto duže od sat vremena, uz jedan bis, potrajao je ovaj koncert. Srdačnim aplauzima i naklonom muzičara, još jedno usamljeno džezersko veče je privedeno kraju. Dok se neka od budžetskih gradskih institucija ne osmeli da malo češće organizuje samostalne džez koncerte, ostaje nam nada da će i dalje biti dovoljno festivala voljnih da pod svoje okrilje prime i ovu vrstu muzike.