Drugi rođendan Jazzina!

Teško je reći kada mi se tačno javila ideja da napravim džez sajt. Moguće je da mi je nedostajala ekipa sa B92 foruma i nekada fantastične teme „Musica jazz?“ – neki od tih forumaša sada su najvredniji autori na Jazzinu. Tokom par godina pisanja na sajtu Popboks uvek sam imao želju da proturim još više džeza, koji je često bio previše avangardan za urednike i publiku. Nije uvek išlo, pa sam neke tekstove objavljivao na vlastitom blogu „Jazz, glamur i diskurs“. A pošto sam bio solo, ta stranica i nije bila baš redovno ažurirana, pa ni čitana.

Prvo mi je palo na pamet da pozovem još par ljudi da se uključe na blogu, da bi mi kasnije sinula sumanuta ideja da napravim čitav sajt i redakciju koja bi funkcionisala na bazi entuzijazma. Pomislih – ako se mi ponašamo ozbiljno, i auditorijum će nas ozbiljnije shvatiti…

U tom trenutku nisam imao nijednog autora. Poslao sam mejl Slađani Mitić i predočio joj šta mi je palo na pamet, pa sam dobio i prvu podršku za čitavu akciju. Odmah potom sam kontaktirao ljude za koje sam smatrao da bi mogli da se uključe u rad sajta (B92 forumaše i autore s drugih sajtova), a velika većina njih se rado odazvala pozivu.

Najteže je bilo naći programera koji bi pokrenuo tehnički deo posla, jer niko nije hteo da radi besplatno, pa ni za male pare. A budžeta nije bilo. Sve dok nisam zamolio za uslugu mog drugara iz najranijeg detinjstva, a sada programera – Dušana Radovanovića. Njemu sam bezgranično zahvalan na svemu što je učinio za Jazzin, tim pre što je jako zauzet, a čak ga džez i ne zanima bogzna kako. Da nije bilo njega, pitanje je da li bi sajta u današnjem formatu uopšte bilo.

Plan je bio da pokrenemo sajt pre početak Beogradskog džez festivala, što smo uspeli da uradimo tačno u foto-finišu. Objavljeno je prvih pet recenzija, par vesti, tematski tekst o tada nedavno preminulom Rashiedu Aliju (Uroše, majstore!) i moj intervju s Vojom Pantićem. Prvobitna ideja bila mi je da tekstove objavljujemo dva puta mesečno, kako ažuriranje ne bi bilo previše komplikovano. Međutim, takav koncept je već u startu bio problematičan. Šta raditi s vestima koje ne mogu da čekaju? Ili sa sveže održanim koncertima… Lavina je bila pokrenuta, nije bilo prostora za uzmicanje!

I tako je nastao dnevni sajt… Sve što se dešavalo kasnije, auditorijumu je dostupno na uvid. Svako je pozvan da komentariše šta mu se sviđa ili ne sviđa na Jazzinu, a mi ćemo se truditi – u skladu s našim mogućnostima – da budemo još bolji… nadamo se da je ovo tek jedna od prvih u dugačkom nizu rođendanskih proslava. Živeli!