Duško Gojković i Big bend RTS: „Latin Haze“ (PGP RTS/ENJA Records*)

Eh, Duško… Šta je u tom čoveku što ga i u 83. godini motiviše da svakodnevno vežba, piše, smišlja nove projekte, vuče u studio i na scenu? Ako je neko uopšte pomislio da je prošlogodišnji album sa filharmoničarima, kao ostvarenje Gojkovićevog dugogodišnjeg sna, mogao da bude najsvetlija tačka na „I“ jedne briljantne karijere, jedva da je pola godine prošlo do sledećeg albuma i sada bi svakome moralo da bude jasno da tu tačku sam trubač nikada neće upisati. Novo izdanje predstavlja snimke s kraja jeseni 2012. godine u pratnji Big benda RTS, 11 originalnih kompozicija u latin-džez maniru aranžiranih za veliki orkestar, u ukupnom trajanju od 69 minuta.

Duško Gojković je verovatno prvu ljubav prema latinu stekao još u Sjedinjenim državama 60-ih, a prva iskustva sa tim žanrom u big bendu Kennyja Clarkea  i Francyja Bolanda. Od kraja 70-ih povremeno je predstavljao sopstveni rukopis (poput „Quo Vadis Samba“, na albumu „Trumpets and Rhythm Unit“, 1979), da bi tokom 2000-ih snimio i dva celokupna albuma u latin-džez stilu, „Samba do Mar“ i „Samba Tzigane“. Album na kome će ovaj žanr predstaviti i u pratnji velikog orkestra predstavlja prirodan nastavak ovog toka. Ono što je iznenađenje je da se Gojković nije ograničio na rearanžiranje tema sa tih albuma, već napravio dublje istraživanje po svom opusu, sve do naslovne numere koju je izvodio još 70-ih, kao i sjajno razbio matricu sa tri velike balade iz starog repertoara („Good Old Days“, „In The Sign Of Libra“, „Five O’Clock In The Morning“). Jedina dosad neobjavljena kompozicija je „Samba do Carnaval“.

Neverovatno-ali-istinito, ovo je prvi album na kome se naš internacionalno najslavniji muzičar pojavljuje sa ansamblom iz koga je pedesetih otišao u svet. Na neki način, ovo jeste pravo izdanje za obeležavanje značajnog jubileja (65. godina orkestra), ali i potvrda šta Gojković misli o sadašnjem sastavu big benda, izlažući ih velikom svetu. A orkestar mu se odužio preciznom svirkom, prijatnim koloritom, britkim izletima solista. Ipak, najveći kvalitet ove postave čini jasno diferenciranje duvačkih sekcija, kao tri jaka tima koja se nadigravaju u ukupnoj masi, tako da i kada svi sviraju možete da ih lepo rasporedite u vazduhu, po zamisli Duškovog aranžerskog genija. Da bi ojačao ritam sekciju, Gojković je sa sobom iz Nemačke poveo izvanrednog kontrabasistu Martina Gjakonovskog i perkusionistu Cezara Granadosa (Conexion Latina).

Duškova truba i flighorna prepoznatljive su u trenutku. Umivaju slušaoca toplim bojama, ostavljajući prijatan osećaj ogrejanosti umesto razbuktavanja požara čak i u bržim numerama („Sambalero“). Takav mu je i izraz: posle tema izloženih velikim autoritetom uvek dolaze improvizacije sa karakterom melodija, kao produžene teme umesto razbacivanja nasumičnih fraza po akordskim promenama. Kada se ritam malo smiri, kao u „Samba Tzigane“ ili „Inga“, to je prilika da bljesne njegova ljubavna igra, uzdržana zakonima stare škole šmekera, kontrolišući svaki sekund zavođenja. A kad se ritam sasvim spusti, a seni Cheta i Milesa vinu iz pepela, zaiskri Duškova čudesna lirika ozvučavajući sećanje na „dobre stare dane našeg heroja „u znaku vage“, sve do mirnog svitanja „u pet sati ujutro“. A onda će nas opet pozvati na „Samba do Carnaval“…

*Albumi objavljeni za naše (PGP RTS) i inostrano tržište (ENJA Records) se u izvesnoj meri razlikuju. Domaća verzija sadrži i snimak kompozicije „Latin Department“ na kome ne svira Gojković, detaljne podatke o solistima u svim numerama, kao i propratnu knjižicu sa biografijama i fotografijama, čega nema u inostranoj verziji. Dizajn omota inostrane verzije je moderniji i lepši, ali sa veoma svedenim podacima (postava Big benda i kratki tekst) na samom digipacku.

Spisak numera: Latin Haze; Quo Vadis Samba; Sambalero; Inga; Good Old Days; Danca Comigo (Come Dance with Me); Samba Tzigane; In the Sign of Libra; Latin Department; Five O’Clock in the Morning; Samba do Carnaval.

Muzičari: Duško Gojković – truba, aranžmani, kompozicije; Ivan Ilić – dirigent; Martin Gjakonovski – kontrabas; Goran Potić – gitara; Ivan Aleksijević – klavir, Petar Radmilović – bubnjevi; Cesar Granados – perkusije; Maks Kočetov (lead), Aleksandar Jaćimović, Kristijan Mlačak, Ljubiša Paunić, Luka Ignjatović, Uglješa Novaković –saksofoni; Vladimir Vereš (lead),Igor Ilić, Ivan Platner, Miloš Radonjić – trombone; Dragoslav Fredi Stanisavljević (lead), Marko Đorđević, Nemanja Banović, Novak Mijović, Vlada Krnetić – trube.