Dusko Goykovich with Strings: The Brandenburg Concert (Enja/One-HiFi)

Velika je čast, ali i nezahvalno pisati o veličini kakav je Duško Gojković, jer već u startu čovek ima predubeđenja, očekivanja ili jednostavno – sentimentalnu nacionalnu identifikaciju koju je teško prevazići i biti nepristrasan. Međutim ako zanemarimo sve te otežavajuće okolnosti, ostaje činjenica da je Duško decenijama na najbolji mogući način gradio svetsku karijeru, te svojom originalnim pristupom džezu  i rafiniranim stilom muziciranja otvarao vrata najvećih džez kuća. Poslednji album pre ovog snimio je 2011. godine u saradnji sa Scottom Hamiltonom, a ovoga puta je u goste pozvao cenjena imena – Petera Kinga, Renata Chiccoa, Martina Gjakonovskog, te Vladimira Kostadinovića.  Takođe, vrlo maštovito, tu je i gudačka sekcija Brandenburškog simfonijskog orkestra, što samo po sebi govori da ovaj čovek, koji je već prešao osmu deceniju života, i dalje ima energiju i želju da istražuje džez muziku kojoj je u potpunosti posvećen.

Na novom albumu Gojković u suštini nastavlja svoju prepoznatljivu interpretaciju, ne odstupajući previše od sopstvenog stila – a to je jasan, precizan, nadasve topao zvuk, u svakoj noti prepoznatljiv i vrlo povezan sa suštinom kompozicije. Nadahnutim aranžmanima Petera Kinga, urađenim precizno i sa stilom, Gojković nas je poveo na džez putovanje po svetu. Krenuvši iz sunčanog St. Petersburga, nagoveštava nam toplinu uz nesebičnu podršku solista, vrlo odmereno, i nenametljivo. Brandenburški gudači svojim muziciranjem doprinose punoći zvuka.

Sledi numera “Adriatica” gde gudači dramatikom izvođenja dočaraju svu lepotu i plavetnilo Mediterana, dok sam Gojković plovi i razlaže nam svoj specifični zvuk te dodatno pojačava atmosferu kompozicije. Naravno, trubač daje sebi i malo oduška, pa u „St. Germain Des Prés” pomalo setnim i kontinuiranim, prigušenim zvukom dominira numerom. Ansambl prati Gojkovićev sentiment i aranžman koji im nameće intenzivnija sola. Poetične fraze Petera Kinga predstavljaju logičan nastavak Gojkovićeve ideje i na poseban način doprinose koloritu kompozicije.

Legendarna “Samba Tzigane” u novom aranžmanu zvuči vrlo balkanski i sveže. U njoj dolazi do izražaja virtuoznost kako samog Gojkovića, tako i odličnog Vladimira Kostadinovića na bubnjevima. Shvatajući ideju kompozicije, iako bez njegovog karakterističnog gruva, Kostadinović na direktan način pokazuje svoje umeće primenjujući prepoznatljive balkanske ritmove. Gudači na momente skreću u blago orijentalne tonove ali sveukupno doprinose širini vizije i dobrom utisku.

Kao što već na omotu CD-a vidimo romantičnu fotografiju Duška Gojkovića, tako nas kompozicijom “In my dreams” svojim soliranjem on zaista odvodi u snoliko raspoloženje. Dominantan zvuk trube u kompoziciji „I miss you so”, uz intenziviranje gudačke sekcije, podseća na neke davne zvuke kojih se sećamo još iz filmova pedesetih godina prošlog veka. U istom tonu na te izazove odgovara i Renato ChIcco u klavirskom solou, te se upotpunjuje veoma setna i romantična slika.

Kompozicijom “A handsful o’soul” već u prvim taktovima osećamo pomak u ritmu i dinamici, slobodniju formu, zvuk je čvršći, neobuzdaniji. Svako od muzičara posle Gojkovićevih završnih apostrofiranja prihvata šlagvort, i nastavlja ritmom koji na najbolji način odgovara na izazovne zvuke trube. “Good old days” nas, pak, od samog početka vraća u vreme Gojkovićevog druženja sa Milesom Davisom jer soloi postaju naglašenije asocijativni – ne u smislu plagiranja, već poštovanja i sećanja na zajedničke nastupe. Ako pokušamo da stvorimo sliku dok slušamo ovu kompoziciju, možemo ih obojicu videti u šetnji Bruklinom.

Za sam kraj albuma, kao poslastica je ostavljena “Danca Comingo”, nabijena emocijom, prepuna ritmova, koji nas odvodi pravo na Karibe, na Kubu nekih davnih godina. Ozbiljnije učešće u ovoj kompoziciji priglili su svi muzičari svojim solo deonicama, pružajući šarolikost i bujnost zvuka bliskog muzičkim žanrovima s ovog karipskog ostrva …. Pomenuo bih i izvrsnog kontrabasistu Martina Gjakonovskog, koji je u retkim solo deonicama pokazao svoje vrednosti, uz nepogrešivu potporu kao plod dugogodišnje saradnje s Gojkovićem.

Album će ostati upamćen kao lep spoj klasike i džeza, izuzetne koloritnosti, na kome Brandenburški gudači pred sjajne džez muzičare prostiru mek i nenametljiv zvuk po kome mogu slobodno da se izraze u pravom, klasičnom džez maniru. Takođe, Duško Gojković je ostao dosledan svom stilu, bez pretencioznosti i „razduvavanja“, sve je na svom mestu, odmereno, toplo, precizno i veoma slušljivo. I na kraju, citiraću Louisa Armstronga koga i sam Gojković često pomene citatom – „džez je tamo gde ga nađeš“.

One-HiFi – semplovi pesama

Spisak numera: Sunrise In St. Petersburg;  Adriatica; St. Germain Des Prés; Samba Tzigane; In My Dreams; I Miss You So; A Handful O’soul; Good Old Days; Dança Comigo.

Muzičari: Duško Gojković (truba, flighorna), Peter King (alt saksofon), Martin Gjakonovski (bas), Renato Chicco (klavir) i Vladimir Kostadinović (bubnjevi), uz pratnju gudačke sekcije Brandenburškog simfonijskog orkestra.