Džez, marketing, i percepcija javnosti

U svom prvom tekstu iz serijala kolumni pod nazivom The Arts and Science of Jazz, Anderson konstatuje kako džez zajednica nikada nije reklamirala svoju umetnost i veštinu s istim intenzitetom i na istom nivou kao pripadnici drugih muzičkih stilova. Kao primer on navodi CMA Music Festival (nekadašnji Fan Fair), tradicionalnu manifestaciju na kojoj se ljubitelji kantrija okupljaju i druže sa svojim muzičkim idolima. “Ovde se dele autogrami, prodaje se roba, prave se fotografije. Nikada nisam video kantri umetnika, ma koliko bio popularan, da odbije da učestvuje u svemu ovome. Oni shvataju da bez fanova ne bi imali nikakvu karijeru”, zaključuje Anderson.

Kolumnista All About Jazza smatra da, uprkos očiglednim razlikama između ova dva žanra, džez mora da se reklamira konstatno i sa entuzijazmom, kao i da prepozna ulogu fanova u uspehu bilo kog umetnika. Anderson povlači paralelu između džeza i klasične muzike, konstatujući kako u oba žanra često postoji određena vrsta elitizma, koja sprečava publiku da im se približi. Ova distanca, po njegovom mišljenju, ne pomaže da se proširi “dobar glas” o džezu.

Anderson, ipak, misli da nije sve tako crno, jer zahvaljujući mogućnostima “sajber marketinga” (vikipedija, majspejs…) koje su dostupne svim džez muzičarima, postaje sve lakše dopreti do fanova širom sveta. Međutim, zaključuje on, “džez muzičari i džez industrija će morati – poput bilo kog drugog biznisa – da investiraju u servise koji su neophodni za izgradnju baze fanova i što veću dostupnost njihove muzike, proizvoda i usluga”.