Džezeri u Nju Orleansu na niskim granama

Prema izveštaju muzičke organizacije State of the New Orleans, u rodnom mestu džeza je trenutno 50% manje svirki nego pre Katrine, a takva situacija je na snazi već dve godine.

“Muzičari imaju duplo manje nastupa nego pre poplave, a rad im se plaća manje nego u tom periodu”, objašnjava Gabriela Hernandez iz neprofitne organizacije Sweet Home New Orleans (SHNO). ”Istovremeno, recesija je pokosila veliki broj dnevnih poslova na koje su se muzičari ranije oslanjali. Dok život u gradu postaje sve skuplji, sve je manje izvora zarade za muzičare.”

Najgore su prošli veterani scene i oni koji se oslanjaju na turiste kao izvor prihoda, bilo da se radi o sviračima u Bourbon Streetu, rečnim brodovima ili nastupima na konvencijama i svečanostima. Novinar LA Timesa Alex Rawls navodi primer Elliota ”Stackmana” Calliera, koji je svirao s Rayom Charlesom i Fatsom Dominom, koji kaže kako ”mora da prihvati sve što ima i najmanjeg smisla svirati”.

Callier je godinama zarađivao kao prateći muzičar u duvačkoj sekciji, na raznim turnejama, ali sada je sve manje posla za velike orkestre, pa svira gde može u Nju Orleansu jednom do dvaput mesečno. Takve nastupe uglavnom organizuje Jazz Foundation of America kao pomoć muzičarima, a Callier je na taj način svirao po dečijim bolnicama i staračkim domovima.

Iako je turizam i dalje glavna industrijska grana Nju Orleansa, broj posetilaca je manji nego pre uragana, a i broj zvaničnih skupova i proslava je duplo manji, uz znatno tanje budžete za muzičare. ”Dok sam svirao u Preservation Hallu, zarađivao sam barem 550 dolara, sada honorari nisu ni približno toliki. Uglavnom se kreću od 150 do 200 dolara”, objašnjava Callier.

Kako se navodi u članku LA Timesa, nisu samo veterani i džez muzičari pogođeni krizom, već i predstavnici drugih žanrova, koji se sve više okreću turnejama kao primarnom izvoru prihoda.

Rezultati studije ukazuju da bi trenutna situacija mogla da se tretira i kao norma za naredni period. “Muzička zajednica je narasla do 80 posto kapaciteta koji je imala pre Katrine, dok je broj mesečnih nastupa muzičara ostao na 50 posto nekadašnjeg nivoa. Ove cifre sugerišu novu količinu posla koja je dostupna u lokalnoj muzičkoj zajednici”, zaključuje Gabriela Hernandez.