E.S.T. – Retrospective (ACT)

Svojim nekonvencionalnim pristupom džez muzici, švedski pijanista Esbjörn Svensson je verovatno “navukao” više ljudi na džez nego neki mnogo slavniji i kvalitetniji muzičari. Sama činjenica da je neretko održavao koncerte obučen u donji deo trenerke i patike jasno govori o njegovom odnosu prema “nepisanim pravilima”. Daleko od toga da nije poštovao tradiciju – samo je svakim potezom želeo da ostavi neki lični pečat, bez obzira da li je to trenerka, Bill Evansova tema na klaviru propuštena kroz elektronske efekte, ili violončelo koje zvuči kao gitara na distorziji. U lepoti njegove muzike uživo, Beograđani su imali prilike da uživaju samo jednom u svojim životima, i nikad više. Kao što vam je verovatno poznato, Svensson je tragično preminuo prošle godine, u svojoj 44. godini, nakon nesreće tokom ronjenja u okolini Stokholma.

Nemam baš najlepše mišljenje o posthumnim albumima, a to se naročito odnosi na posthumne The Best of kompilacije. Degutantno je kada muzičar posle svoje smrti doživi da alave diskografske kuće izdaju više kompilacija nego što je on za života izdao albuma (The Beatles, John Coltrane, Nirvana, Nick Drake, itd.). No, povodom tih stvari teško da možemo išta uraditi osim da ih konstatujemo. “It’s a way of the world”, reče jednom Ornette Coleman. Diskografska kuća ACT, za koju je Svenssonov trio izdao većinu svojih albuma, godinu dana nakon njegove smrti otpočinje sasvim izvesnu seriju kompilacija / živih snimaka / B strana singlova / neobjavljenih pesama koje će biti izdavane najčešće u vreme božićnih praznika. Samo ime ove kompilacije sugeriše kreativnu ograničenost ljudi koji su je pravili.

Činjenica da se na Retrospective nalazi samo 10 pesama u samom startu ukazuje na neozbiljan odnos prema zaostavštini ovog trija. Ipak, osnovni problem sa kojim se suočava Retrospective je izbor pesama. Kvaliteti koji krase Svenssonovu muziku, inventivnost i eksperimentalnost, uglavnom se nalaze na onim pesmama kojih nema na ovoj kompilaciji. Siguran sam da bi taj problem bio ublažen da je u pitanju dvostruko CD izdanje umesto jednog diska. Ali, u tom slučaju, sve bi koštalo dosta skuplje, a samim tim rizik diskografske kuće da nešto zaradi se povećava. A ko rizikuje, taj ne izdaje posthumne kompilacije.

Sa svakog od albuma zastupljenih na ovoj kompilaciji izabrane su po dve pesme, i to vrlo nasumično. Tako na pr. ovde imamo bezličnu Believe Belefet Below, verovatno najslabiju pesmu sa fenomenalnog albuma Seven Days of Falling, zatim tu je i prosečna Behind the Yashmak sa ploče Strange Place for Snow, čijih deset minuta zauzima mesto bar još jednoj eksperimentalnijoj pesmi – na pr. numeri The Message, sa istog albuma. Ruku na srce, na Retrospective možemo čuti Dodge the Dodo u kojoj posebno dolaze do izražaja basista Dan Berglund i bubnjar Magnus Öström, dajući numeri džez-rok doživljaj na tragu The Bad Plus. Umesto apokaliptične The Wraith sa albuma Somewhere Else Before našla se pomalo monotona From Gagarin’s Point of View. Teško je poverovati da na ovoj ploči nema pesme Did They Ever Tell Cousteau?, možda najlepše i sasvim sigurno najprepoznatljivije teme u celokupnom Svenssonovom katalogu.

Pesme koje se nalaze na Retrospective nisu toliko loše, koliko su dobre one koje se ovde nisu našle. I to je najveći problem ove kompilacije. Ukoliko niste nikada slušali E.S.T. toplo preporučujem sve studijske albume, s nadom da ćete ovakve “na vrat, na nos” sklepane Greatest Hits ploče zaobilaziti u najširem luku.

Esbjörn Svensson – klavir

Dan Berglund – kontrabas, violončelo

Magnus Öström – bubnjevi