Proslavljeni muzičar na gitari i klaviru, u Beogradu će nastupiti sa svojim sinom Alexandrom, takođe već uspešnim gitaristom.
Gismonti je među svetskim muzičarima priznat po neobičnom stilu sviranja na desetožičanoj, dvanaestožičanoj, pa čak i na četrnaestožičanoj gitari. Vrat i redovi žica na njegovim instrumentima su duplo veći od klasične gitare i gotovo nedostižni za mnoge gitariste, koji su pokušali da ovladaju ovom specifičnom tehnikom sviranja gitare.
Ono što dodatno izdvaja Gismontija je zavidno umeće sviranja klavira na krajnje neobičnim i uzbudljivim nastupima širom sveta, zbog čega brazilski virtuoz predstavlja podjednako uzor pijanistima i gitaristima. Gismonti je više puta izjavio: “U suštini sam pijanista koji svira gitaru”.
Svoje petnaestogodišnje muzičko školovanje na klaviru, započeo je u šestoj godini, a u Parizu je došao u dodir sa raznim muzičkim izrazima – od klasične muzike i džeza do izvorne brazilske muzike “choro”, koja ga je i podstakla da uči gitaru. Posle zamene klasične šestožičane za posebno izrađenu desetožičanu gitaru, počinje Gismontiev rad na komponovanju pod uticajem gitarista poput Djanga Reinhardta i Jimmija Hendrixa, smatrajući da klasična i takozvana popularna muzika, poput Hendrixove, nisu na suprotnim stranama i da “ne postoji razlika između te dve vrste muzike”.
Njegov antologijski album “Sanfona” iz 1981. godine svrstao ga je među autore najboljih džez ploča svih vremena i svrstava ga među najveće džezere te decenije, zajedno sa Keithom Jarretom, Chicom Koreom, Wayneom Shorterom, Patom Methenyem. Izdvaja se i njegova saradnja sa velikim saksofonistom Janom Gabarekom sa kojim je Gismonti snimio album “Sol Do Meio Dia”, posvećen Šingu indijancima sa kojima je ovaj brazilski umetnik živeo jedno vreme u džunglama Amazonije.
Opus od 48 samostalnih albuma, 32 izdanja kao gostujući solista, autor ili producent, uz čak 58 kompozicija za film, televiziju, pozorište i balet, te 17 objavljenih i širom sveta izvođenih koncerata, čine Egberta Gismontija jednim od najistaknutijih autora današnjice.
Ulaznice u ograničenom broju, po ceni od 1.700, 1.400 i 1.100 dinara, već su u prodaji na blagajni Kolarčeve zadužbine.
(izvor: www.b92.net)