Esperanza Spalding – Chamber Music Society (Heads Up)

Esperanza Spalding po brojnim parametrima predstavlja izuzetan slučaj u džez zajednici. U 26. godini ima već tri objavljena albuma pod svojim imenom, nekoliko svetskih turneja, učestvovanje na albumu godine (Folk Art, Joe Lovanov sastav Us Five) i nagradu za najveću nadu džeza po glasanju Jazz Journalists Association, naslovnu stranu kataloga festivala North Sea Jazz, nastup na dodeli Nobelove nagrade po ličnom zahtevu Baracka Obame, postala je najmlađi predavač u istoriji Berkleeja, a upravo je nominovana i za Grammy u (apsolutnoj) kategoriji “najbolji novi izvođač”…

U Peruđi 2007, bila je samo simpatična devojčica o kojoj se više pričalo pre nego što bi je čuli. Sa nastupa u Vienneu 2009. izašao sam opčinjen. Početkom ove godine zapisao sam: “Peva kapriciozno, svira virtuozno, piše nesputano.“ Letos je najavila čak dva nova projekta, sa gudačima i duvačima, a ja sam pomislio da se ipak zaletela – dok nisam čuo prvi, Chamber Music Society.

Dobri albumi se prepoznaju po prvom taktu. Tema Little Fly, na tekst Williama Blakea, počinje dubokom notom kontrabasa, iza koje sledi odjek viših akorada, u metrici koja podseća na skakutanje loptice slobodno bačene na tlo. Priključuju se gudači, najpre usamljena violina (Entcho Todorov), pa razliveni odgovori viole (Lois Martin) i violončela (David Eggar), a odmah zatim i Esperanzin sneni vokal. Mušica je poletela iznad živopisnog predela: „igra, pije i peva, dok joj nevidljiva ruka ne slomi krila“.

U sledećim numerama (Knowledge of Good and Evil, Really Very Small, Chacarera) zvuk dopunjavaju klavir (Leo Genovese), bubnjevi (Terri Lyne Carrington) i udaraljke (Quintino Cinalli). Pevanje je bez reči, ali su melodije jasno definisane, sa čestim nasnimavanjem vokala. U Knowledge of Good and Evil pridružuje joj se vršnjakinja Gretchen Parlato. Ritmovi su egzotični, harmonije iskaču iz tipičnih šablona, aranžmani suptilno balansiraju izmedju džeza, soula, latino muzike i klasike, vokalna improvizacija je očaravajuća. U sličnom maniru su pesme What A Friend (besne vokalize u srednjem delu, uz Fender Rhodes Genovesea, podsećaju na Stevieja Wondera sa legendarnog albuma Songs In The Key Of Life – Wonderovi radovi su možda inspirisali i temu Winter Sun) i balada Short and Sweet (nežna sola na kontrabasu i klaviru), u drugoj polovini albuma.

Tema Wild Is The Wind iz istoimenog filma (autori Dimitri Tiomkin i Ned Washington, originalnu verziju pevao Johnny Mathis) doživela je brojne izvrsne verzije popularnih pevača – od Nine Simone, preko Davida Bowiea, do Randy Crawford. Mogu samo da zamislim kakav je to bio izazov za Esperanzu i aranžera Gila Goldsteina! I – kakav rezultat! Obukli su je u tango prepoznajući tu emociju u stihovima „moja ljubav je kao vetar, a vetar je divlji“ – sa melodikom Genovesea u odsustvu bandoneona, mahnitim gudačima, klavirskim oktavama u bas registru koje pojačavaju napetost, ambijentalnim perkusijama. I na sve to Esperanza uspeva da otpeva apsolutno autentično i na nivou koji ne zaostaje za slavnim prethodnicima. „Sa tvojim poljupcem moj život počinje!“ Zaista.

Na prošlom albumu Esperanza je obradila temu Ponta de Areia Miltona Nascimenta, i evo sad Brazilca u njenom društvu, u pesmi Apple Blossom. Gudači i akustična gitara Richarda Vogta definišu podlogu opuštajućeg baladnog karaktera, u jasnom kontrastu sa ostatkom albuma. I druga inspiracija Brazilom na ovom albumu, Jobimova Inutil Paisagem, dobila je „poseban status“: prvi glas peva pesmu (na portugalskom, naravno), drugi harmonizuje u maniru Bobbyja McFerrina, kontrabas samo podržava harmoniju u dubljem registru, čuje se i neko pucketanje ritma – ne uspevam da provalim da li ga proizvodi glasom ili prstima. U srednjem delu numere se dva glasa prepliću u rajski lepim harmonijama, i slatko izvijaju, opiru u falsetnim improvizacijama.

Za kraj, možda najjači utisak. Chamber Music Society pripada onoj retkoj sorti albuma koji vas ne ostavljaju mirnim i daleko od CD playera. Već danima čujem lepljive teme kad se budim i pre nego što zaspim, mumlam ih u sebi dok hodam ulicom. Tu vrstu genijalnosti poseduju samo odabrani autori – sva je prilika da je Esperanza među njima.

Esperanza Spalding – kontrabas, vokal; Leo Genovese – klavir, Fender Rhodes, melodika; Terri Lyne Carrington – bubnjevi; Quintino Cinalli – udaraljke; Entcho Todorov – violina; Lois Martin – viola; David Eggar – violončelo; Gretchen Parlato – vokal; Milton Nascimento – vokal; Gil Goldstein – aranžmani