Eyot – Horizon (Ninety And Nine Records/Constantinus)

Najnovija domaća fjužn atrakcija dolazi iz Niša i zove se Eyot. Ovu stilsku odrednicu treba shvatiti uslovno u odnosu na istorijske izvore kao što su Miles Davis, Mahavishnu Orchestra ili Weather Report, a bukvalno kada govorimo o samoj muzici – fuziji različitih žanrova, s osnovom u džezu i improvizaciji. Njihov izraz naginje modernoj eklektici, ali ne gubi dodir s esencijom žanra iz koga potiče.

Nišku četvorku čine vođa benda i pijanista Dejan Ilijić, basista Marko Stojiljković, gitarista Slađan Milenović i Miloš Vojvodić na bubnjevima. Prisetimo se hronologije uspona Eyota: prvo značajnije pojavljivanje beleže na Umbria Jazz – Balkanic Windows kvalifikacijama leta prošle godine. Iste sezone nastupaju na Nišvillu, a video It’s Time To Go Home s tog koncerta obilazi svet preko najpoznatijeg džez sajta AllAboutJazz. Početkom 2010. sledi nastup na manifestaciji “World of Jazz” u sklopu džez festivala u Dubaiju, a u nastavku godine i koncerti širom Srbije.

Na poslednjem gostovanju u Beogradu, frontmenu Dejanu Ilijiću je po završetku svirke prišao prijatelj i radosno uskliknuo: „Esbjörne Svenssone!“. Referenca na tragično preminulog švedskog pijanistu, koji je ostavio neizbrisiv trag na džez sceni novog milenijuma, ima uporišta u Ilijićevom sviračkom liricizmu kombinovanom s modernim ritmovima i pop-rok nabojem pesama.

Veoma sofisticirane i melodične pijanističke deonice su zaštitni znak i najveći kvalitet Eyota. Naročito su ubedljiva Ilijićeva sola – fluidna i ležerno razbacana po taktovim jedinicama, tako da tvore savršen kontrapunkt s ostatkom benda zaduženim za ritmički preciznu svirku. Biće tu i molske svirke s osvrtom na ECM tradiciju i gracioznih klasičarskih pasaža, i odmerene etno arome i šetnji kroz istoriju džez klavira (poslušati razmahani solo u završnoj It’s Time To Go Home).

Zvuk Milenovićeve Ibanez gitare mogao bi biti blizak ljubiteljima hard-roka i metala, pa daje bendu širinu i potencijal da privuče raznoliku publiku. Dakako, uz Ilijićev elegantni performans ne bi valjalo ni preterivati s mačo-distorzijom, i takve izlete srećemo tek u par numera. Na ostatku materijala uglavnom je to zauzdan i pažljivo doziran zvuk prožet efektima – pomalo nalik „prigušenoj“ varijanti svirke Terjea Rypdala.

Na polju kompozicije, bend se uglavnom drži svedenog izraza u kome gradiranje tenzije igra ključnu ulogu. Negde je to melodični neo-fjužn, drugde u prvi plan izbijaju neparni ritmovi i istočnoevropska egzotika, a ishodište je u pijanističkim solima ili glasnoj kolektivnoj svirci. Ovde je i najveći prostor za napredak, jer ritam sekcija odveć rezervisano prati dešavanja u prednjoj liniji, držeći se prateće role. Kada bubnjar Miloš Vojvodić u 3 Months Later da sebi oduška, a u slobodnim pasažima se priključe gostujući duvači (trombonista Vladan Drobicki i saksofonista Vasko Bojadžiski iz makedonske grupe Sethstat), uviđamo da Eyot ima potencijala da povuče svirku i u nekim novim, neočekivanim pravcima.

Naravno, na Ilijiću i društvu je odluka u kom pravcu žele da se razvijaju. Na nama je da uživamo u zreloj instrumentalnoj svirci i jednom od najboljih domaćih (ne samo džez) albuma iz ovogodišnje produkcije.

Dejan Ilijić – klavir

Marko Stoiljković – bas

Slađan Milenović – gitara

Miloš Vojvodić – bubnjevi

Vladan Drobicki – trombon (6)

Vasko Bojadžiski – saksofon (6)