By 
Najnovija domaća fjužn atrakcija dolazi iz Niša i zove se Eyot. Ovu stilsku odrednicu treba shvatiti uslovno u odnosu na istorijske izvore kao što su Miles Davis, Mahavishnu Orchestra ili Weather Report, a bukvalno kada govorimo o samoj muzici – fuziji različitih žanrova, s osnovom u džezu i improvizaciji. Njihov izraz naginje modernoj eklektici, ali ne gubi dodir s esencijom žanra iz koga potiče.
Nišku četvorku čine vođa benda i pijanista Dejan Ilijić, basista Marko Stojiljković, gitarista Slađan Milenović i Miloš Vojvodić na bubnjevima. Prisetimo se hronologije uspona Eyota: prvo značajnije pojavljivanje beleže na Umbria Jazz – Balkanic Windows kvalifikacijama leta prošle godine. Iste sezone nastupaju na Nišvillu, a video It’s Time To Go Home s tog koncerta obilazi svet preko najpoznatijeg džez sajta AllAboutJazz. Početkom 2010. sledi nastup na manifestaciji “World of Jazz” u sklopu džez festivala u Dubaiju, a u nastavku godine i koncerti širom Srbije.
Na poslednjem gostovanju u Beogradu, frontmenu Dejanu Ilijiću je po završetku svirke prišao prijatelj i radosno uskliknuo: „Esbjörne Svenssone!“. Referenca na tragično preminulog švedskog pijanistu, koji je ostavio neizbrisiv trag na džez sceni novog milenijuma, ima uporišta u Ilijićevom sviračkom liricizmu kombinovanom s modernim ritmovima i pop-rok nabojem pesama.
Veoma sofisticirane i melodične pijanističke deonice su zaštitni znak i najveći kvalitet Eyota. Naročito su ubedljiva Ilijićeva sola – fluidna i ležerno razbacana po taktovim jedinicama, tako da tvore savršen kontrapunkt s ostatkom benda zaduženim za ritmički preciznu svirku. Biće tu i molske svirke s osvrtom na ECM tradiciju i gracioznih klasičarskih pasaža, i odmerene etno arome i šetnji kroz istoriju džez klavira (poslušati razmahani solo u završnoj It’s Time To Go Home).
Zvuk Milenovićeve Ibanez gitare mogao bi biti blizak ljubiteljima hard-roka i metala, pa daje bendu širinu i potencijal da privuče raznoliku publiku. Dakako, uz Ilijićev elegantni performans ne bi valjalo ni preterivati s mačo-distorzijom, i takve izlete srećemo tek u par numera. Na ostatku materijala uglavnom je to zauzdan i pažljivo doziran zvuk prožet efektima – pomalo nalik „prigušenoj“ varijanti svirke Terjea Rypdala.
Na polju kompozicije, bend se uglavnom drži svedenog izraza u kome gradiranje tenzije igra ključnu ulogu. Negde je to melodični neo-fjužn, drugde u prvi plan izbijaju neparni ritmovi i istočnoevropska egzotika, a ishodište je u pijanističkim solima ili glasnoj kolektivnoj svirci. Ovde je i najveći prostor za napredak, jer ritam sekcija odveć rezervisano prati dešavanja u prednjoj liniji, držeći se prateće role. Kada bubnjar Miloš Vojvodić u 3 Months Later da sebi oduška, a u slobodnim pasažima se priključe gostujući duvači (trombonista Vladan Drobicki i saksofonista Vasko Bojadžiski iz makedonske grupe Sethstat), uviđamo da Eyot ima potencijala da povuče svirku i u nekim novim, neočekivanim pravcima.
Naravno, na Ilijiću i društvu je odluka u kom pravcu žele da se razvijaju. Na nama je da uživamo u zreloj instrumentalnoj svirci i jednom od najboljih domaćih (ne samo džez) albuma iz ovogodišnje produkcije.
Dejan Ilijić – klavir
Marko Stoiljković – bas
Slađan Milenović – gitara
Miloš Vojvodić – bubnjevi
Vladan Drobicki – trombon (6)
Vasko Bojadžiski – saksofon (6)
By 
Sjajna recenzija! I poptuno otkrovenje na muzickoj sceni Srbije.
Ne znam čime je ovaj bend zaslužio tolike pohvale. Slušao sam tri njihova snimka i zaista moram reči da mi je bilo dosadno. Solo partije pianiste ništa posebno, u Srbiji ima mnogo boljih svirača. Gitarista ne znam koja mu je funkcija u bendu sem da pravi neku buku. Neke iste teme do besvesti ponavljaju. Malo sam bio strog, ali zaista ne vidim potrebu da se ovaj bend toliko hvali.
Moram da se osvrnem na predhodni komentar. Ovde se ne radi o tome da li ima boljih muzicara ili ne, ne radi se o tome da li neko pravi "buku" ili ne, ovde se radi o umetnosti, o slobodi izrazavanja, ovde je autor zeleo da slusaocu pruzi odlazak u drugu dimenziju, da na svoj nacin svako dozivi muziku. Druga je stvar ako je nekome dosadno, to je u redu, ukusi su razliciti, a ja bih to pripisao nedostatkom maste i sivila u muzici koje vlada ovim prostorima. EYOT je vrhunski sastav, EYOT je kao i sto prevod te reci oznacava, uamljeno ostrvo koje budi nadu, zelju, optimizam…. bar ja tako gledam, i sa uzivanjem slusam…
'Od svih grehova sujeta je moj omiljeni' rece Al Pacino u filmu Djavolji advokat…