Eyot: Similarity (Ninety and Nine Records)

Niški kvartet Eyot nas je navikao na velika očekivanja. Ne vadeći se na globalno tešku situaciju u muzičkoj industriji ili na lokalno nezahvalnu sredinu za instrumentalno muziciranje, Dejan Ilijić i ekipa uvek su se gordo i sa puno samopouzdanja odnosili prema svojim ambicijama i željama. Odličan drugi album „Drifters“ (Neuklang, 2013) se praktično nije ni ohladio, a već su krenule najave za treći, uporedo sa brojnim koncertnim aktivnostima širom Evrope. „Similarity“ je snimljen još novembra prošle godine u bristolskom studiju Jima Barra iz Get the Blessing, te je u prethodnih nekoliko meseci pitanje izdavača visilo u vazduhu. U opticaju je bilo i nekoliko jakih britanskih kuća, a pomalo neočekivano bend se vraća na „mali“ Ninety and Nine Records, na kome je objavljen i prvenac „Horizon“. No ni današnji Eyot nije onaj isti sa početka karijere – nakupljeno je tu dosta iskustva na svim nivoima logističke organizacije, te pretpostavljamo da su Nišlije napravile najbolji mogući izbor u datim okolnostima.

Kako god bilo, jedno je jasno: bend je pravio i snimao muziku bez tržišnih kalkulacija, po vlastitom ukusu i željama. Barrov produkcijski pečat je na liniji muzičke evolucije Eyota, te nešto izraženijem interesovanju za rokerski gruv, bilo da se radi o kompaktnoj bendovskoj svirci, masnim bas linijama ili snažnim gitarskim rifovima. Zvuk je manje čist i diferenciran po instrumentima nego na „Drifters“, a više srastao i homogen, pa makar i navikli na Ilijićeve melanholične melodije i klavirske improvizacije kao okosnicu muzičkog izraza.

Uvodna numera „How shell the dust storm start?“ je odabrana za prvi „soundcloud singl“, koji se pojavio na netu pre samog albuma. Dakle, ovu kompoziciju Eyot smatra za reprezentativnu, kako u pogledu stila, tako i kvaliteta. Baš kao što su sa „Drifters“ bile isturene „The crest of the wave“ i „Firebird“, tako i sada u prvi plan izleće poletna numera koja se razvija bez previše okolišanja, oko bas linije sa dosta rokerskog šmeka, sa sve Ilijićevim solom i potonjom žestokom gitarskom kulminacijom. Milenovićev instrument zvuči sve angažovanije i lepše uklopljeno u zvuk grupe, i mimo rypdalovskih ehoa i skiciranja atmosfere za ostale muzičare.

.

Premda i do sada širokog stilskog zahvata, Eyot se sve više obraćaju i „ostaloj“, ne-džezerskoj publici, najpre ljubiteljima post- i prog-roka, a potom i nešto širem „indie“ i „gitarskom“ auditorijumu. Tom utisku naročito doprinosi numera simboličnog naziva „Nirvana“, izgrađena oko tvrdo distorzirane i bezmalo hc/metal melodije na gitari – verovatno najžešća pesma koju je Eyot snimio u dosadašnjoj karijeri. Miloš Vojvodić u maniru „žive ritam mašine“ briljira i daje impuls u dve izraženo „bendovske“ numere – „Druids“ s upečatljivim gostovanjem violistkinje Dejane Sekulić i „New Passover“ s užurbanim tempom i ilijićevom melodijom.

Sve svoje potencijale i svojevrsni presek dosadašnjih stremljenja Eyot iskazuju u naslovnoj numeri „Similarity“, koja na savršen način spaja Ilijićev elegični klavir, prepoznatljivu dinamičku gradaciju i još jedan krešendo koji bendlider prepušta odličnom gitaristi Milenoviću. Kao da se u ovom komadu susreću debitantski „Horizon“ i aktuelni album, i to ne negde na pola puta, već u zreloj simbiozi. Slične postupnosti je i završna „Blessing“ nimalo slučajnog naziva, gde gostuje dvojac iz grupe Get the Blessing – trubač Pete Judge i saksofonista Jake McMurchie. Kao što je na prvencu gostovala duvačka sekcija makedonaca Sethstat, tako i sada Eyot umešno eksploatišu proširenu postavu tvoreći homogen i masivan zvuk, za optimistično finale albuma. Nešto su manje upečatljive „Pools of purple light“ i „Walking on thin ice with the iron shoes“ te se njima nećemo podrobno baviti  – stilski i konceptualno dobro uklopljene, no kao da bend ima nešto manje inspiracije nego na ostatku albuma.

“Similarity” je svedočanstvo o nabujaloj kreativnosti, energiji i samopouzdanju benda u građenju karijere po vlastitom diktatu i ukusu. Većina numera odiše takvom atmosferom – kao da su napravljene u cugu i sa lakoćom, bez ikakvog stvaralačkog grča i poteškoća u pronalaženju prave forme za inicijalnu muzičku ideju. Teško je nadmašiti maestralni “Drifters” kao vrhunac dosadašnje studijske karijere Eyota (barem po ukusu pisca ovih redova), no najveći deo aktuelnog albuma odražava veoma visok nivo inspiracije Ilijića i ekipe, te sposobnost da istovremeno budu i pouzdano prepoznatljivi i originalni u odnosu na minuli rad. Internacionalna scena je odavno “načeta” za ove talentovane momke; smeši im se srećno i berićetno zrelo doba.

Spisak numera: How Shall The Dust Storm Start?; Druids; Similarity; Pools Of Purple Light; New Passover; Nirvana; Walking On Thin Ice With The Iron Shoes; Blessing.

Muzičari: Dejan Ilijić – klavir; Slađan Milenovic – gitara; Marko Stojiljković – bas gitara; Miloš Vojvodić – bubnjevi; Dejana Sekulić – viola (2); Pete Judge – truba (8); Jake McMurchie – tenor saksofon (8).