Fire! Orchestra: Exit! (Rune Grammofon)

Matsa Gustafssona bar niko ne može da optuži da razmišlja na sitno. Ne samo da ima neprebrojnu količinu tekućih i povremenih projekata koji pokrivaju široko polje od (skoro) tradicionalnog džeza, preko slobodne improvizacije do (skoro) čiste elektronske buke, već i neki od tih projekata vremenom prerastaju svoje originalne granice i mutiraju u nešto… monstruozno?

O Gustafssonovom triju Fire! smo već divanili onomad, povodom njihovog drugog albuma. Bazičnu power-trio formaciju u kojoj basista i bubnjar voze krautrok gruv a saksofonista se uznosi u nebo, dopunjavao je raspoloženi Jim O’Rourke na gitari i sintisajzerima. Posle još jednog kolaboracionističkog albuma, ovog puta sa australijskim gitaristom Orenom Ambarchijem, prilično razuzdanog i najviše udaljenog od džeza što su Fire! otišli, Gustafsson je rešio da stvari prebaci na viši nivo.

„Exit!“ je zvuk prelaska na viši nivo, zvuk evolucije filozofije sastava Fire!, zvuk ujedinjenja i kolektivnog napora, improvizacije ali i surove discipline. Zvuk eksperimenta sa slobodom ali i sa odgovornošću. Dve dugačke kompozicije na ovom albumu snimljene su uživo pre više od godinu dana u Stokholmu i na njima krem švedskog andergraunda – duvači, bubnjari, pevačice, gitaristi, elektroničari, basisti – ulazi u nešto što na momente deluje kao ritualni zanos.

Naravno, kolektivna improvizacija velikih sastava nije baš preterano nov koncept u džezu – od Mantlerovog Jazz Composer’s Orchestra, Schlippenbachovog Global Unity Orchestra pa do Tippetovog pedesetočlanog i genijalno nazvanog sastava Centipede – zajedničko improvizovanje velikog broja muzičara je već skoro pola veka neka vrsta estetskog ali i ideološkog apeksa kojem fri džez prirodno teži. I u domenu kombinovanja muzičara iz oblasti roka, džeza, elektronike i svakojake avangarde, Fire! Orchestra nesumnjivo ima velike prethodnike da se sa njima uporedi, od sastava God Kevina Martina pa do veličanstvene kakofonije koju su Ground Zero proizvodili u svojoj post-Consume Red fazi.

No, lepota improvizovanja je baš u tome što uvek sve iznova kreće od nule i što sve zavisi od ljudi, njihove inspiracije i trenutka u kom komuniciraju.  „Exit!“ je snimak nastupa na kome dvadesetosmoro ljudi prihvata osnovnu postavku sastava Fire! – temeljan, čvrst ritam, slobodno ali i dalje gruvi improvizovanje preko njega – i umesto da svako sebično vuče na svoju stranu ili bar juri priliku da se istakne soliranjem, isporučuje impresivno kontrolisanu a moćnu muziku.

U najboljim trenucima ovog albuma nemoguće je reći čak i iz kog je veka ova svirka. Ritualna dimenzija muzike je u prvom planu, sa osmočlanom ritam-sekcijom koja zvuči istovremeno i lako, poletno, ali i masivno, sa duvačima oštrim kao žilet ali efikasnim tako da se gigantski zajednički rifovi umešno smenjuju sa dobro odmerenim unakrsnim solažama, sa pevačicama koje pevaju/ recituju/ metanišu tekst The Ex-ovog Arnolda de Boera o traženju izlaza dok se muzika uvrće sama u sebe, i svaki potencijalni izlaz pretvara u još jedan hodnik i stepenište. Električne gitare i sintisajzeri  su organska dopuna limenih instrumenata dok bas-linije ukrštaju sinapse u slušaočevom mozgu.

Naravno, ovo je improvizovana muzika i nije u njoj sve sastavljeno od najboljih trenutaka. Druga polovina prve kompozicije rasplinjava se u manje fokusiran, gotovo lenj, spor bluz-marš koji prija posle intenziteta otvaranja albuma, ali traje veoma dugo.

No sa drugom kompozicijom ulozi se postepeno povećavaju tokom skoro 25 minuta. U njoj muzika kreće od apstraktnog dovikivanja pevačica sa elektronikom, pa prelazi u potpuno bolestan bas-gruv sa bubnjevima koji ga nervozno podižu prema štektavoj elektronici. Sve eksplodira u krešendu posle 11 minuta, samo da bi se sa produženog pasaža vokalne gimnastike vratila sa ubitačnom fri džez energijom, ovog puta bez koncesija prebrojivom ritmu, slobodna da juri na sve strane sve vreme.

Lako bi bilo ovaj nastup i album završiti samo zidom buke koji bi služio umesto pamfleta, ali Fire! Orchestra do momenta kad sve zvuči kao da leti u vazduh dotrčavaju slušajući jedni druge, zajedno trčeći, skačući i padajući i čuvajući jedno drugom leđa. „Exit!“ na kraju i nije album o traženju izlaza već o tome kako se on zajedničkim naporom može stvoriti. Korisna lekcija i uglavnom vrlo uspeo eksperiment.

Spisak numera: Exit! Part one, Exit! Part two.

Postava: Mariam Wallentin – glas; Nadine Byrne – glas, orgulje; Emil Svanängen – glas; Nicolai Dunger – glas; Sofia Jernberg – glas; Niklas Barnö – truba; Magnus Broo – truba; Thomas Hallonsten –  truba, orgulje; Mats Äleklint – trombon; Per Åke Holmlander – tuba; Anna Högberg -alt saksofon; Mats Gustafsson – tenor saksofon; Jonas Kullhammar – bas saksofon; Elin Larsson – tenor saksofon; Fredrik Ljungkvist – bariton saksofon, klarinet; Christer Bothén – bas klarinet, sintir; Andreas Söderström – gitara; Reine Fiske – gitara; Sören Runolf – gitara; David Stackenäs – gitara; Sten Sandell – sintisajzer, harmonijum, klavir; Joachim Nordwall – elektronika; Johan Berthling – bas gitara; Joel Grip – kontrabas; Joe Williamson – kontrabas; Dan Berglund – kontrabas; Andreas Werliin – bubnjevi; Thomas Mera Gartz – bubnjevi; Johan Holmegard – bubnjevi; Raymond Strid – bubnjevi.